Глуви на радничка права
У институцијама на нивоу БиХ радничка права се крше на сваком кораку, али за то надлежни нимало не брину. Глуви су и слијепи. Док они не брину, буџет заједничких институција БиХ испашта па је тако само лани на основу правоснажних пресуда исплаћено 3,55 милиона марака, што је 676.744 марке више у односу на годину раније. Највише новца искеширано је за пресуде у корист радника.
И није та пракса однедавно. Траје она годинама, само је лани ескалирала. Радници нема за шта не туже свог послодавца, односно институције, од премјештања на друго радно мјесто, накнада за топли оброк, смјештај, превоз, прековремени рад, рад викендом и празницима... Не мањка ни повреда на раду.
Дакле, свако слово закона крше. Сваку одредбу. И не осврћу се. Нити планирају. Доказ томе јесте и то што Савјет министара, упркос енормном расту издвајања новца пореских обвезника за правоснажне пресуде, није затражио никакву анализу и запитао се гдје је проблем, али и гдје ће затражити, када већ сигурно зна шта је у позадини свега?!
Очигледно је и да запослени у јавном сектору дијеле судбину радника из реалног сектора. И једни и други послодавци кукају како немају довољан број запослених, односно да немају на располагању довољно радне снаге за искориштавање.
Па гдје ће и имати када настоје да од њих узму и посљедњи атом снаге, а да им успут ускрате и оно што им је законом загарантовано. То траје годинама, али очигледно је и томе дошао крај. Неће нико више да ради за израбљиваче, а очито их у БиХ имамо на тону како у јавном тако и приватном сектору.
Бахате се и стављају изнад закона. Када их радници туже, олако и добију на судовима, јер судије гледају шта пише у закону, док они који га пишу и кроје нимало не поштују и не примјењују.
Дакле, они који воде институције само се декларативно залажу за права радника, јер када би требало примијенити та права онда од тога нема ништа. Управо су, дакле они, у првом реду кривци зашто домаћи кадар одлази у европске земље и ради за тамошње институције и привреднике, развијају њихову економију и земљу.
Шаљу једну поруку, да људи остају, да не иду, а бахатост примјењују над њима. И без имало сумње таква њихова пракса неће у догледно вријеме попримити друге облике. Наставиће они да крше закон и друге подзаконске акте, јер сматрају да су они изнад тога. И док се бахатости њиховој не назире крај, радници ће напуштати јавни и приватни сектор и одлазити преко границе у институције и компаније које поштују свако слово закона.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
