Глава у торби
Ни све чешће полицијске контроле, стационарни радари на сваком ћошку, те пресретачи нису стали у крај возачима који свјесно главу стављају у торбу јурцајући улицама широм Републике Српске.
Из године у годину црни биланс на путевима се наставља, а то потврђују и најновији подаци Министарства унутрашњих послова РС према којима је у прва четири мјесеца ове године јурцање друмовима однијело 20 живота, за два више него у истом периоду лани.
Најчешће грешке које су утицале на настанак саобраћајки са смртним исходом биле су неприлагођена и непрописна брзина кретања возила, неодржавање растојања и вожња уназад. И тако је одувијек. На све то када се дода и која чашица више алкохола, исход је загарантовано кобан, најчешће не само за онога који се бахати за воланом, већ и за друге учеснике у саобраћају који му се нађу на путу.
Када се на све то додају путеви који су поприлично оронули, кривине које надлежни годинама пеглају, али никако да посао приведу крају, црне тачке на којима се до сада угасило на десетине живота, црна статистика на путевима не чуди.
А правци и кривине које спајају општине и градове на којима настрада навише учесника у саобраћају свима су већ добро познати, само никако да се нешто више учини да би се повећала безбједност на тим дионицама.
Тек када се саобраћајницама проломи јаук породица које су у несрећама изгубиле најмилије, надлежни се хватају за главу, пишу стратегије и пројекте и пребројавају критична мјеста. Најављују милионске пројекте за санацију црних тачака и углавном све остаје на томе. Празна прича до неке наредне несреће, а црни низ је све дужи.
Нажалост, нема казне ни упозорења, бар до сада није било, која ће зауставити бахатог возача коме је јурцање једнако адреналин, а не смрт. Мијењани су закони, повећаване казне, често постављани нови радари да лове оне који не поштују прописе, али понављаче прекршаја у саобраћају још нико није успио да заустави. Нажалост, све док такво понашање не плате главом.
Питање је да ли ће бројне едукативне кампање и искуства оних који су пуком срећом преживјели саобраћајку, али и дан-данас живе са посљедицама, допријети до свијести оних који више од ичега воле да нагазе папучицу гаса.
Колико год они били упорни у свјесном угрожавању и себе и других учесника у саобраћају, надлежни морају бити још упорнији и одлучнији да се “обрачунају” с таквима, али и да улажу више у инфраструктуру, а не само да од избора до избора крпе рупе на саобраћајницама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
