Гигант на кољенима
Република Српска је протеклих година остала без значајних предузећа која се, и уз бројне покушаје у одређеним случајевима, нису успјела спасити, а на листи оних који се још одупиру тој судбини је дервентска Фабрика цијеви “Унис”.
О том посавском и републичком гиганту некада се причало са великим поносом који је, с годинама неизвјесности, прерастао у носталгију, жал и борбу радника да добију зарађене плате.
Дервентски “Унис” био је, у једну руку, и један од симбола те општине по којем је била препознатљива у широј регији, а од свега тога данас је постао фирма дугова, штрајкова коју, нажалост, неколико корака дијели од коначног катанца.
Радници мјесецима већ пред капијом и вратима траже од менаџмента да им исплате плате и заостале накнаде, на шта имају пуно право, а готово сви, и поред проблема и дугова, желе да њихов “Унис” стане на ноге и покуша да врати некадашњи сјај, рејтинг и стабилност.
У причу о спасавању “Униса” морају да се укључе и републички органи. То призивају сви радници и њихови представници јер у томе виде можда и посљедњи трачак наде да запослени добију што су својим радом заслужили, а Дервента, па и цијела Српска, предузеће које може да знатно унаприједи њену привредну слику.
Превише времена већ је прошло у игри мачке и миша. У тим мјесецима су се само дугови набирали, а неизвјесност добијала на снази. Огорчени радници превише трпе такву ситуацију и зато је још оправданији захтјев који су послали на адресу Владе Републике Српске у којем траже да им помогну да се нађе рјешење и да се ријеч “некадашњи” избрише из рјечника када се то предузеће помиње.
“Унис”, нажалост, није једина фирма која кубури са проблемима и броји дугове умјесто прихода, и тиме ће морати интензивно да се позабаве нове власти у Српској које су се прихватиле тих обавеза у власти.
Република Српска мора да подиже своју привреду јер је она предуслов за многе ствари и изречена очекивања па и обећања која смо имали прилику да чујемо и посљедњих дана.
Мора да се спаси што се спасити може, пронађу начини да нека предузећа, а на тој листи је и “Унис”, стану на ноге за добробит свих. То се, наравно, не може десити преко ноћи, али се не може више ни претварати као да ће се све, само од себе, поправити. Неизвјесност је, а то најбоље знају радници “Униса”, најгора и за њих и за оно што је остало од некадашњег гиганта.
Надлежни у новом сазиву Владе Републике Српске, на челу са премијером, морају што прије засукати рукаве и видјети шта могу да ураде како би била стављена тачка на вишегодишњу агонију “Униса” и прекинут низ обећања да ће бити боље, да траке само што нису стигле на одредиште, да ће радници добити шта их сљедује....
Вријеме је да ставе карте на сто, понуде руку спаса или кључ у браву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
