Геноцид над Јерменима
Историјске чињенице су на страни Париза: Отоманско царство организовало је масовне депортације Јермена. Масакри и усиљени маршеви били су готово свакодневна појава, а коначни циљ је био нестанак припадника овог народа са територија под управом Царства. Током овог првог геноцида у савременом добу страдало је између милион и милион и по Јермена
Јермени, тачније геноцид који је над њима за вријеме и непосредно послије Првог свјетског рата извршило Отоманско царство на издисају, постао је камен спотицања између Турске и Француске.
Овог пута ствар је много озбиљнија; није ријеч о тек вербалним препуцавањима између Aнкаре и Париза, на које је међународна дипломатска заједница послије толико година навикла. Изгласавањем нацрта закона којим порицање геноцида над Јерменима постаје кривично дјело, француски парламент је начинио политички потез који може оставити дубок, а можда и неизбрисив ожиљак на односима између двије земље.
Историјске чињенице су на страни Париза: према свим релевантним подацима, Отоманско царство је у поменутом периоду организовало масовне депортације Јермена. Масакри и усиљени маршеви били су готово свакодневна појава, а коначни циљ је био нестанак припадника овог народа са територија под управом Царства. Током овог првог геноцида у савременом добу страдало је између милион и милион и по Јермена.
До сада је 15 земаља свијета признало постојање геноцида над Јерменима, а његово порицање је одраније кажњиво у Швајцарској и Словенији. Међутим, Aнкару вјероватно највише боли што се у том табору нашла Француска, уз Њемачку најмоћнија чланица Европске уније, и земља чији глас и мишљење у европским интеграцијама има велику тежину.
Француски предсједник Никола Саркози се додуше већ јасно одредио према евентуалном чланству Турске у ЕУ. "Турска не дијели исто цивилизацијско насљеђе са Европом", суштина је Саркозијевих оцјена приближавања Aнкаре Бриселу. Најновији потез највишег законодавног тијела Француске може се стога посматрати тек као потврда све израженијег антитурског става који заступа Саркози и његова владајућа странка УМП.
Уколико се ово непријатељство распламса, на мукама ће бити и Вашингтон, који ће морати да употријеби сву моћ убјеђивања да смири страсти и двије земље чланице NATO-а врати на колосијек колико-толико стабилних политичких и економских односа. Посебно јер је повријеђен његов фаворит - Турска, која у јулу обиљежава "годишњицу геноцида над 8.000 Бошњака у Сребреници".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
