Генерал Ђукић
Сву апсурдност правосуђа у БиХ показао је процес који се водио и води против пензионисаног генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића. Он је за злочине на Тузланској капији пред Судом БиХ и у првостепеном и у другостепеном поступку осуђен на четврт вијека робије.
У голготи кроз коју је Ђукић прошао да би доказао своју невиност и све то из казамата по БиХ након седам година и послије одлуке Европског суда за људска права у случају "Мактоуф и Дамјановић" успио је да дође на третирање Уставног суда БиХ, који је установио да су његова људска права погажена и да му се није праведно судило и пресудило.
Таман када је помислио да се на крају мрачњаштва у које су га гурнули Суд и Тужилаштво БиХ јавила свјетлост и да ће бити у прилици да предочи доказе о својој невиности, наново су га дочекала иста она лица која су му прије скоро пет година одрезала казну од 25 година и исто то потврдила прије скоро четири године.
Генерал у петак пред истим људима који су га осудили и челним човјеком тог истог суда Медџидом Кресо није тражио ни помиловање, ни милост, него правду и истину. Како је рекао, не ради себе, него ради жртава које су побијене, ради своје породице да не носи "љагу" коју су му налијепили, али и зарад будућих генерација и њихове будућности да поново не би пали у замку нечијих хирова. Није тражио мању казну, него ново суђење.
Његови адвокати, који су упорно тврдили да су дошли до нових доказа које треба презентовати и због јавности и због истине, затражили су изузеће вијећа јер по слову закона какав још једино влада у овој алогичној земљи, тас правде по свом нахођењу држе они који су и изрицали пресуду и одређивали се о апелацији на њу по други пут и по трећи пут окрећу га како су зацртали и већ одрезали.
Траже и изузеће Медџиде Кресо, која у свему држи диригентску палицу и као нигдје у свијету јавно се одређује и мијеша у одлуке о предметима који се воде пред тим истим судом којим руководи.
Случај "Ђукић" показао је да је ово земља у којој се не омогућава ново суђење када нека страна у поступку пред тасом правде тврди да има нове доказе, иако има право на то. То је, ето, земља у којој се једној страни у поступку забрани да изнесе нове доказе и докаже невиност или кривицу. А земља у којој нема правде и закона одавно је пресуђена и осуђена на суноврат из кога јој повратка нема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
