Гдје смо ми?

Многи становници Републике Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта су на својој кожи у протеклим мјесецима осјетили нови вирус. У борби за живот неки су имали јачи организам, па и среће те су се изборили са тежим или лакшим симптомима, док има, нажалост, и оних који су нас заувијек напустили. Који нису успјели да побиједе непозваног госта.

О самом вирусу до сада смо доста научили, а једна од основних лекција је да не бира, већ немилосрдно хара по организму. Иако је ту, код нас, и даље има оних који не вјерују у ову пошаст, не маре за препоруке надлежних и имају још ту срећу па нису ни прележали, а можда ни “преходали” заразу.

Борба против вируса траје већ дуго. Једино оружје до сада су нам биле мјере које су изрицали надлежни, али одскора на том пољу борбе су и вакцине.

У великом броју европских и свјетских земаља, па и региона, вакцинација је почела. Број вакцинисаних премашује неколико десетина особа, а једна од ријетких земаља гдје још “стоји” нула је и БиХ.

Прича је доста, а вакцине још нема. Истиче се да су све вакцине безбједне и добровољне, али нико не зна када ће прва вакцина стићи у БиХ. Дакле, још ништа не знамо. Само се надамо да ће стићи, док су око нас бројке из дана у дан све веће када је у питању број вакцинисаних.

И приоритети се знају, а не знамо када ће доћи и стално се вртимо у кругу спекулација и нагађања.

Јасно је да сви становници у овај малој БиХ неће хтјети да се приме вакцину. Ни руску, ни кинеску, ни америчку нити било коју другу. Али има и оних који то хоће и којима је, као људима, потребно пружити ту могућност. Па ко хоће, нека изволи.

И ова прича у вези са набавком вакцина показала је само још једном гдје је БиХ и о каквој земљи је ријеч. Да су нам процедуре и договори компликовани. Да све иде недопустиво споро и да не знамо ни да ли смо пошли или смо дошли. И то је још једно огледало БиХ.

Дужност њених званичника је да се, ма каква год да је ова земља, поставе и заузму за своје грађане. То им је обавеза од оног дана када су добили глас и улазницу за функцију коју морају да оправдају.

Све ово јесте ново, али новост је била и Србији, па се изузетно добро снашла и обезбиједила завидне количине вакцина за своје грађане.

И Европа, с друге стране, не смије бити шкрта. Толико су свима пуна уста да је и западни Балкан дио Европе и да сви желе да што прије буде званично и пуноправни члан Европске уније, а истовремено се може чути да ни они не знају да ли ће и када те колико доза вакцине стићи на Балкан.

Такав однос је недопустив, као и чињеница да ми овдје нисмо довољно јаки да се заузмемо за своје грађане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.