Гдје престаје популизам?

Да ли и на којој то тачки се лични интерес повлачи пред општим и јавним интересом?

Да ли је похлепа јачи порок него што је морал врлина?

Посланици Парламента БиХ одгодили су гласање о пет приједлога закона за смањење плата функционерима у институцијама БиХ.

Свима којима популизам није једина политичка платформа са које дјелују, та одлука не може да смета, јер знају да у платама и није проблем. Нико се од плате није обогатио.

Функционери, као и министри, директори... се богате на додатним примањима по разним другим основама: чланством у комисијама, управним и надзорним тијелима... Узимањем провизија за намјештање послова. Узимањем новца за усвајање законских рјешења која одговарају интересним лобијима...

И да сумирамо: није проблем у платама, проблем је у корупцији.

Једна друга слична, а веома различита одлука, ових дана добила је етикету "популистичка", иако то није.

Директорима јавних предузећа, агенција, установа и фондова у понедјељак је истекао рок до када су Влади РС морали да доставе податке о томе у колико фотеља сједе и колике накнаде примају као чланови управних и надзорних одбора. Премијер РС Жељка Цвијановић поручила је да је чланство, за које се мјесечно прима од 400 до 500 КМ надокнаде, могуће само у једном управном или надзорном одбору.

Списак директора који су чланови два, три или више управних одбора јуче је разматрала Влада.

Једна од оних којима је висока плата коју прима, ипак недовољна, је директор ИРБ-а РС Снежана Вујнић. Према незваничним информацијама, Вујнићева је члан чак СЕДАМ управних и надзорних одбора.

Ако за чланство у сваком од њих мјесечно прима надокнаду од по 400 КМ, јасно је да госпођа Вујнић по том основу мјесечно зарађује 2.800 КМ. Годишње, мимо плате, Снежана Вујнић остварује приход од 33.600 КМ!!!

Снежана Вујнић није једина у банкарском сектору која има додатне приходе. И директор Агенције за банкарство РС Славица Ињац је члан два одбора. Према подацима, који се могу наћи на Бањалучкој берзи, она је предсједник НО "Електропривреде РС" и члан УО Ветеринарске станице а.д. Лакташи.

Јасно је да и директор ИРБ-а и директор Агенције за банкарство имају много већа мјесечна примања него што је то плата премијера РС.

Наравно, ово није случај само са директорима републичких институција. Како су медији раније писали, сличан проблем је и у предузећима којима управљају локалне заједнице.

Један од примјера је интерни ревизор у Градској управи Бањалука Бранка Савић, која је, иако у сукобу интереса, истовремено била замјеник предсједника УО ЗИБЛ-а, представник државног капитала у Скупштини акционара "Топлане" и члан Одбора за ревизију у "Аквани".

Како су тада објавили медији, плата Бранке Савић као ревизора била је око 2.500 КМ, рад у УО ЗИБЛ-а плаћан јој је око 680 КМ, за ангажман у "Топлани" и "Аквани" по 400 КМ мјесечно.

Савићева је тако годишње по основу плате зарађивала 30.000 КМ, а по основу чланства у управним тијелима градских предузећа 17.760 КМ (за џепарац).

У очекивању да Влада јавно обзнани имена оних који су својим примјером још једном показали да их се не дотиче општи интерес, јасно је да је овај потез Владе био суштински са становишта уређења друштва.

Јер још једном се показало да су морални принципи ствар појединца, његовог васпитања и односа према себи и друштву у којем живи. А када је то већ тако, онда постоји само један начин да се успостави праведан и законит систем: да институције својим одлукама и законским санкцијама обезбиједе иста правила игре за све.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.