Формуле густа шума за ђаке

Показала су то недавна тестирања ученика деветих разреда, који су у склопу експерименталне мале матуре рјешавали задатке из српског језика и математике.

Иако су збирке задатака који су се дјелимично нашли у тестовима достављене свим школама у фебруару како би ђацима било остављено довољно времена да се припреме, понове заборављене лекције или науче градиво које раније нису савладали, проценат ријешености тестова из математике није досегао ни 30 одсто. Тестирање је показало да су падежи, глаголи и друге граматичке и правописне зачкољице далеко ближе ученицима у Српској с обзиром на то да су тестове из српског језика успјешно ријешили у 57 одсто случајева.

Јавност никако не би требало да изражава пренераженост таквим резултатима из математике с обзиром на то да су сложене формуле, рачунске операције, синуси и косинуси за већину становника планете Земље кошмар, али чињеница да су резултати тестирања ове године за десетак одсто лошији него лани требало би да упали аларм.

Детаљне анализе које ће просвјетари спроводити по школама показаће шта је резултат тако лошег знања из математике и да ли неко треба да сноси кривицу за то. Директори школа сматрају да је резултат такав какав јесте јер ученици нису имали мотив да се потруде у рјешавању задатака с обзиром на то да резултати матуре неће утицати на упис ђака у средње школе. Вјерују да ће ученици уложити далеко више труда у припреме када успјех на малој матури буде један од услова за пријем у средње школе.

Такав систем вјероватно ће много допринијети ђацима са нешто лошијим оцјенама јер ће добити прилику да се боре за мјеста у школама попут медицинске и гимназије, која, по садашњим правилима, махом попуњавају одликаши. Врлодобри и добри ученици у РС који желе да постану медицинари ове године тај сан сигурно неће остварити с обзиром на то да су првог дана уписа у средње четворогодишње школе уписне квоте за смјер медицинских техничара премашене за свега неколико часова, а мјеста су попунили вуковци и остали одликаши. Велика заинтересованост свршених основаца за медицину треба да буде још једна брига надлежних јер је очигледно да се “жеље” ђака поклапају са листом дефицитарних занимања у земљама Европске уније. Велики број оних који су уписали медицину увелико машта о запослењу у Аустрији и Њемачкој, а ако се нешто не промијени за четири године, колико им треба да стекну диплому, засигурно ће спаковати кофере и отићи.

Треба да се надамо да ће дугонајављивана реформа образовања дати рјешење за све побројане проблеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.