Физичко на ливади

Колико год се овај проблем покушао прикрити ријечима да су дјеца веома активна, да физичко, њихов најдражи предмет, имају у школском дворишту или на некој ливади, заборављамо да зима куца на врата.

Кад забијели први снијег, физичко се сели у учионице. А многе од њих су скучене и неусловне и за наставу из других предмета, а камоли за вјежбање. О тимским спортовима та дјеца могу само да сањају.

Како да нижу успјехе на спортским такмичењима кад немају простор за вјежбање? Гдје да брусе таленат за гимнастику, фудбал или кошарку ако немају салу и основне спортске реквизите?

Свако од нас често дозволи себи да критикује најмлађе што сате проводе испред рачунара и што више времена не посвете спорту, а услове за бављење спортом никако да им обезбиједимо. 

Не само да је сала за физичко потребна како би био реализован редовни план и програм из овог предмета, то је простор у којем би дјеца имала и ваннаставне активности.

Љекари упорно понављају да су нам дјеца гојазна, да првачићи у школске клупе долазе искривљене кичме и да им је свима потребно више физичке активности.

Наставници дају све од себе да омогуће квалитетну наставу из овог предмета, а директори школа куцају на врата свих институција тражећи рјешење, али рјешења нигдје на видику. У већини ових школа изградња фискултурне сале још није у плану, а кад ће бити, не зна се.

У Министарству просвјете и културе РС тврде да настоје да за све ученике обезбиједе једнаке услове образовања и да су у многим школама ријешили проблем у вези са салом па, ипак, многа дјеца још чекају.

И нису она крива што су рођена на брдовитом Балкану, гдје технолошка и свака друга револуција вијековима касни за остатком свијета. Да касне велика технолошка достигнућа, то донекле и можемо разумјети, али да у 21. вијеку основне школе немају једну велику просторију са паркетом, струњачама, козлићем и још понеком справом за вјежбање, то је несхватљиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.