Филмаџија Бећировић
Вијековима уназад људи за истину кажу да она увијек изађе на видјело. Могло би се рећи да је један од разлога због чега се ова умотворина преносила са кољена на кољено тај што је тачна и што је нико не може побити.
Документарни филм "Сребреница - издани град" изазвао је протеклих дана буру емоција и реакција широм свијета, али је и поједине политичаре претворио у филмске критичаре.
Тако је предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ Денис Бећировић јуче из посланичке клупе "прескочио" у воде филмске критике и послао у Шведску отворено писмо.
У том писму Бећировић је у неколико редова образложио своју и узнемиреност неких других оном истином коју је објавио овај филм, истином која говори о српском страдању и истини о Сребреници у протеклом рату.
Истину за вољу, свако има право да каже шта мисли, али је засигурно намјера Бећировића и онога ко му је наложио да то писмо пошаље (мало је вјероватно да је та идеја дошла из његове главе), да у један кош сврста све у БиХ, и уз то на најгори начин злоупотребу институцију на чијем је челу.
Бећировић, да не заборавим, у свом писму није чак ни написао име филма у којем су, како каже, изнесене бројне неистине.
Бећировићеве неистине управо су оне истине које су годинама лежале скривене и чекале да угледају свјетлост дана. Те његове неистине су српске истине које су дуго биле "оковане" да не би разоткриле бошњачке неистине.
Норвешки редитељи објелоданили су ону страну рата у БиХ које су се многи прибојавали, а која је поједине бошњачке политичаре натјерала да пређу из политике у филмску критику.
За истину, такође, кажу да боли, а очигледно је да је истина која је испричана у документарном филму "Сребреница - издани град" забољела многе и то оне који су хтјели да она никада не угледа свјетлост дана. Прижељкивали су многи да права истина о рату заувијек буде дубоко закопана и да, нагризана годинама које пролазе, умре заувијек и да се никада не сазна шта се све дешавало у БиХ за вријеме рата, посебно у и око Сребренице.
Норвешки тим људи који је урадио документарни филм прекинуо је бошњачки низ туге, страдања и суза и показао да, како је наведено на "Фејсбук" групи "Истина за све", и српске мајке имају сузе и имају кога да оплакују.
Бећировић је на најгори начин, злоупотребљавајући одговорно мјесто које му је понуђено, још једанпут покушао то да негира. Да, само покушао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
