Филџан држава
Честитајући празник титоистичког насљеђа, годишњицу ЗАВНОБиХ-а, Фахрудин Радончић и многи бошњачки прваци говорили су о “хиљадугодишњем континуитету државности БиХ”, занемарујући чињеницу да је од засједања у Мркоњић Граду прошло тек 77 година.
Тако они, након што су постали “врхунски” историчари који од небулоза стварају “чињенице”, сада излазе са математичком тврдњом да је 77 једнако 1.000. Ако бисмо говорили о фактима, о БиХ као држави можемо говорити тек у посљедњих 25 година и то, само, као о држави састављеној од два ентитета и три народа. Тековина ЗАВНОБиХ-а и јесте да овај простор не припада никоме појединачно, него сваком. А прича о хиљадугодишњем континуитету је ништа друго до потурање приче о бошњачкој квазинацији.
Говорећи о данашњим границама Црне Горе, блаженопочивши митрополит Амфилохије је рекао да је то “филџан-авнојска Црна Гора, настала у Титовом Јајцу”. Иста та аналогија може се примијенити и на БиХ, јер данашње границе настале су искључиво као идеја “највећег сина свих народа и народности” и немају никаквог утемељења у историји и здравом разуму. И заиста, ову БиХ можемо називати само филџан државом, плод идеје рођене у Јајцу и потврђене у Мркоњић Граду.
Ако узмемо у обзир да је простор данашње БиХ био дио српске државе, касније Османског царства, затим Аустроугарске и на крају Краљевине СХС, сулуда је прича о некаквом континуитету и најбоље је описују Дучићеви стихови упућени Хрватима “китио си цвећем сваког освајача, певајућ’ му химне, бестидно и гласно... Још безбројна гробља затравио ниси, а крваву каму у недрима скриваш, са вешала старих нови коноп виси, у сумраку ума новог газду сниваш”.
И данас, обавезно иза приче о континуитету иде клицање и поздрави високом представнику. На трагу овог, може се закључити да је једини континуитет Бошњака мазохистичко уживање у подаништву сваком окупатору чија чизма је крочила на ово тле.
И да ишта знају о историји и свом дану државности, никада не би попљували Дејтон. А колико имају вјере у тај пројекат, најбољи је показатељ да су управо Бошњаци главна кочница за одлазак страних окупатора из државе.
Та прича о хиљадугодишњем континуитету је повампирена идеологија Алије Изетбеговића, нема никакве везе са ЗАВНОБиХ-ом, а циљ јој је конструисање приче о највећем праву и “тапији над Босном” коју имају Бошњаци. И у тој идеји нема мјеста за Србе.
Када тако одушевљено славе ЗАВНОБиХ, није згорег поставити много пута постављено питање: “Зашто је улица Војислава Ђеде Кецмановића у Сарајеву преименована у улицу Нусрета Шишића Деде?”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
