Фарса у епизодама

Жељка Домазет

Након деценија бјежања од правде и процесуирања, коначно су ухапшени командант Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић и његови саборци који су починили стравичне злочине у западнокрајишким општинама.

Ова вијест је с одобравањем, али и с извјесном дозом сумње, прихваћена у Републици Српској, док је бошњачка политичка елита уједињено устала против правосуђа, тврдећи да је Дудаковић херој који их је бранио и да све што је чинио нема никакве везе са злочинима. Док су српска борачка удружења и породице погинулих и несталих коначно одахнули и поново почели колико-толико вјеровати у идеал правде, позивајући надлежне правосудне институције да коначно разјасне и казне сва злодјела која је владар живота и смрти у Крајини чинио током рата, дотле су сви званичници из бошњачког миљеа тврдили да Дудаковић не може да одговара ни за шта, потврђујући да је у сфери недодирљивих.

Да је ријеч о изузетно сложеном и по свему судећи добро припремљеном предмету говори и чињеница да су прикупљене хиљаде доказних материјала, саслушане стотине преживјелих свједока, међу којима су и они који траже заштиту јер су били у његовом строју и очима гледали како су он и његови ратници убијали и палили све што им се нашло на путу. Занимљиве су и опаске адвоката похапшених који су доведени у Тужилаштво као саучесници стравичних покоља и убијања који су се ухватили за главу јер им је достављен обиман доказни материјал. Један од њих је, како тврди, морао ангажовати чак четири човјека да из аутомобила изнесу све доказе који су прикупљени, а  које ће морати ишчитати.

У мноштву салви и оптужби које су се из бошњачког корпуса сасуле на правосудне институције занимљива је она коју је доживјела тужилац у овом предмету Ведрана Мијовић, која је иначе кћерка Славка Јовичића Славуја који и данас трпи стравичне посљедице тортура кроз које је прошао у злогласном логору "Силос". И та чињеница јасан је доказ да су Бошњаци навикли да ведре и облаче када је о правосуђу на нивоу БиХ ријеч и да чак диктирају ко то може подизати оптужнице и ко судити.

Тиха нада пробуђена хапшењима распрсла се као балон сапунице одлуком Суда БиХ да баш гомила доказа на коју су се жалили адвокати похапшених није довољна да би остали у притвору. Брже-боље Дудаковић и екипа пуштени су на слободу. Одлука која је и најоптимистичније Србе спустила на земљу опасно мирише на већ виђену фарсу у режији Тужилаштва и Суда БиХ у сваком озбиљнијем предмету који се тиче злочина над Србима. У некима од њих били су Насер Орић и Шемсудин Мехмедовић. Како је кренуло, преостало је само да се и њима и Дудаковићу правосуђе извини на узнемиравању.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана