Факир фукара
"Као свака оријентална варош, Сарајево има своју факир-фукару, што у овом случају значи своју руљу која живи десетинама година повучена, раштркана и привидно припитомљена, али која се у оваквим приликама, по законима неке незнане друштвене хемије, одједном сједини и букне као притајени вулкан, ригајући огањ и блато најнижих страсти и нездравих прохтева. Ту масу лумпенпролетаријата и ситног, гладног, грађанства сачињавају људи различити по својим веровањима, навикама и начину одевања, али једнаки по унутарњој урођеној и подмуклој суровости и дивљини и нискости својих нагона...
Често им и цео век прође а да им се не пружи прилика да ту мржњу испоље у свој њеној сили и страхоти; али кад год се поколеба устаљени ред ствари и разум и закон буду суспендовани на неколико сати или дана, онда се та руља, односно један њен део, нашавши најпосле ваљан повод, излива на ову варош, познату иначе због своје углађене љубазности у друштвеном животу и слатке речи у говору.
Тада све оне дуго задржаване мржње и притајене жеље за рушењем и насиљем, које су дотле владале осећањима и мислима, избију на површину и, као пламен који је дуго тражио и најпосле добио хране, загосподаре улицама, пљују, уједају, ломе, све док их нека сила, јача од њих, не сузбије, или док не сагоре и малакшу саме од свога беса.....
Тај сарајевски бес мржње, који столећима негују разне верске установе, коме погодују климатске и друштвене прилике, а подржава га развој историје, избио је сада и сручио се на улице модерног дела града које су грађене са другим претпоставкама, за другачији ред и начин опхођења".
Све ово записао је Иво Андрић у роману "Госпођица" објављеном 1945. године.
Може ли ико од нас описати посљедња "дешавања народа", која су се претворила у рушилачке походе, боље од онога што је написао Андрић. Тешко, све и да хоће. Да би могао да посматраш и објасниш процесе мораш прије свега да познајеш дух и менталитет поднебља у којем се догађају. А тај дух и тај менталитет Андрић је демистификовао до у срж.
Све послије описа из "Госпођице" је дневна политика. Данас оваква, сутра онаква. И свако у њој покушава да за себе извуче понеки поен.
Фахрудин Радончић, бошњачки ППВ (ако му се посрећи): Ово је антикорупцијска побуна, цунами народа.
Бакир Изетбеговић, изгубљени Мали принц: У ФБиХ је пуно боље стање, чак су и људска права на већем нивоу него што је то у Републици Српској.
Садик Ахметовић, први PR АИД-а у сјени СДА: Заставе БиХ и Предсједништво запалили су навијачи Славије из Источног Сарајева.
Жељко Комшић, "лидер" са најсјајнијим љиљаном: Србија и Хрватска да држе прсте даље од БиХ!
Јасмила Жбанић, гостољубива Босанка: Милановићу, марш кући!
Златко Лагумџија, замрли твитераш: Дугогодишње незадовољство људи су киднаповале неке снаге које су довеле до тога да ово има елементе рушења државе. Година 1992. неће се поновити.
Валентин Инцко, изван мандата: Ако се ситуација погорша, мораћемо размотрити упућивање трупа ЕУ. У БиХ би могле доћи и додатне аустријске трупе.
Функционер ХДЗ-а у Мостару: Дошли су са источне стране. Палили су и рушили. Нису девастирали зграду СДА, то су слагали. Не знам који су им били захтјеви. Нису рекли никакве захтјеве.
"Покрет за Ливно": Ограђујемо се и од вас, јер ваши циљеви и комшићање се не слажу са нашим циљевима.
Есад Дураковић, академик реалиста: Ово нису социјални протести, ово је разарачки поход руље.
ППВ у замаху предизборне кампање која је кренула из Фекетића: Желимо стабилност у региону и то је од пресудног значаја.
Зоран Милановић, специјалиста, у изненадној посјети Мостару: Ово се можда не би догодило да је ЕУ имала јаснију политику шта овдје жели.
И сви су ту. Само нема Петера Соренсена. Нема ни Дерве Сејдића и Јакоба Финција. Извори блиски ЕУ тврде да се договарају о новој рунди разговора на високом нивоу. И Штефан Филе је опет позивао телефоном. Биће да Зоран Милановић зна о чему говори. Емитовање СФ (Сејдић и Финци) ријалити шоуа у режији ЕУ насилно је прекинуто. Штета није процијењена јер расте из сата у сат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.