Фајронт

Милијана Латиновић

Кафана на Балкану за многе је друга кућа.

Није то само угоститељски објекат у којем се испијају кафе, већ мјесто које почесто мијења канцеларију, мјесто на којем се склапају важни послови, уговарају састанци и растанци, започињу и завршавају велике љубави.

Кафана је одувијек била један од симбола наших живота, али се пандемија вируса корона, која не попушта већ пола године, побринула да кафана више не буде оно што је некад била. Како би спријечили ширење вируса, надлежни су прво у марту затворили кафане. И власници угоститељских објеката и конобари и они којима је свако јутро започињало еспресо кафом у омиљеном локалу прихватили су то као нешто привремено, нешто што ће проћи само ако се мало стрпимо и сачувамо здравље.

Изгледало је да смо надомак побједе, да је најгоре прошло и тада су, након два мјесеца, угоститељски објекти поново почели да раде, само у потпуно другачијим условима. Број столова ограничен, дистанца обавезна, без гужве за столовима, без испијања кафа за шанком, радно вријеме скраћено.

И на то смо се навикли, свјесни да не може другачије, да мора тако зарад здравља свакога од нас. Бољи су и мали пазари од никаквих, тјешили су се угоститељи који су предузели све неопходне мјере да би заштитили госте. А онда, у једном тренутку појединци су схватили да могу и другачије. Јавна тајна је да су и у данима када је радно вријеме било ограничено до 23 часа поједини локали радили дуже.

Свадбени салони пропадају, а кувари и конобари у тим објектима остају без посла, јер свадбе са 50 сватова нико не прави. Исту судбину дијеле и ноћни клубови којима рад није дозвољен. За то вријеме појединци раде шта хоће и до кад хоће, па у својим локалима које не затварају у 24 часа, до када је дозвољено радно вријеме, служе и по неколико стотина гостију. Очигледно им ни казне које пишу инспектори не значе ништа, јер казне су минималне, отплате их за сат времена рада кад је у локалу и по 500 гостију.

Због таквих пандемија не пролази, а повратак у нормалу је под знаком питања. Због таквих маске нећемо скинути ни наредних пола године.

Таквима је свака казна преблага и сигурно су у праву угоститељи који поштују мјере и кажу да је онима који их се не придржавају локале потребно затворити. За њих је одавно требало да буде свиран фајронт.

Тужно је и срамно да су учионице полупразне, да дјевојчице и дјечаци сједе сами у школским клупама, са маском на лицу, без друга у клупи, а да су кафане пуне ко шипак и да нико не води рачуна ни о дистанци ни о било којој другој мјери заштите. Они који кроје прописе и пишу казне требало би да се замисле мало о томе. Дјеци је ускраћено дјетињство, а бахати појединци раде шта хоће.


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана