Фабриковање "Бирча"

Јер, иако је могуће да иза евентуалне одлуке литванског суда стоје, поред Литванаца који су цијелу ствар и "закували" кршећи законе, и људи из Српске који раде у њиховом интересу и који су утицали и на ранију одлуку бијељинског суда, овог пута бар је ријеч о страном а не домаћем суду, а и пресуда је првостепена и није правоснажна, ако је уопште донесена.

Али, без обзира на судске пресуде, на истраге и саслушања осумњичених у том предмету, махинацијама које су повезане с фабриком "Бирач" не назире се крај.

Једна од њих је она о куповини 170 милиона марака потраживања која Укио банка има према "Бирчу", а која је наводно за 12 милиона марака купио ратни бизнисмен из Фоче Горан Павловић. Уговор о тој куповини, између Павловића и Укио банке, који је наводно потписан у Виљнусу у новембру 2014, никада нико није видио, а и да је склопљен, никако не може бити правно ваљан јер Укио банка није могла да прода своје потраживање без сагласности "Бирча".  

Дакле, све и да такав уговор постоји, ниједан правни експерт не би могао да одбрани тезу да је могуће да неко за десет одсто укупне суме купи наводна дуговања "Бирча", а да му та фабрика и даље дугује пун износ.

Најсрећнија, али и најмаштовитија солуција било би то да је неки моћан патриота, ношен интересима радника "Бирча" и Републике Српске, комплетно потраживање купио за десет одсто висине дуга, наравно уз сагласност "Бирча", и да "Бирач" сада мора да врати само то.

Нажалост, сви ти послови су мутни јер нису усаглашени с менаџментом и правним тимом "Бирча", али онима који су дубоко у тим махинацијама ипак треба да буде јасно да, понекад, побиједи и право.

Након што је литванска мафија опљачкала "Бирач", крајње је криминално и безобзирно то што покушава да с тим "послом" и настави. Зато, што прије, у том предмету очекујемо подношење квалитетног извјештаја, подизање јаке оптужнице и вођење правно професионалног судског процеса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.