Европске цијене

Према подацима европске статистичке агенције Евростат, цијене хране у БиХ износе 75 одсто од просјечних цијена у Европској унији, док просјечна плата код нас износи тек трећину европског просјека.

Ипак, становници БиХ рибу плаћају исто колико и Британци, хљеб као Турци, а месо купују по цијенама вишим него у Чешкој и на Малти.

Цијена уља и масти износи 81 одсто од просјека европске цијене и приближно је једнака цијени у Холандији, док је под категоријом "остали прехрамбени производи" земља тулипана за седам одсто јефтинија.

Aлкохолна пића скупља су него у Португалији, Њемачкој и Француској, а цијене безалкохолних пића готово су исте као у ЕУ.

Ипак, да не би било да је код нас све скупље него код наших комшија и европских "узора", за то су се побринуле "дуванџије", па цигарете код нас продају по дупло, тродупло, па чак и седам пута нижим цијенама.

Све то не би било нимало чудно, ако се узме у обзир да се ради о земљама које се налазе, ако не у непосредној близини, онда бар на истом континенту, да просјечне плате у већини земаља ЕУ нису дупло више него у БиХ. Из свега овога произлази логично питање - како људи у БиХ уопште преживљавају?

Са ниским платама и цијенама као у земљама са много уређенијим тржиштима, сигурнијим примањима и макроекономском ситуацијом, сваки становник БиХ рећи ће да је преживљавање на Балкану чиста умјетност.

Често од становника земаља ЕУ можемо чути колико је тешко и скупо живјети, поготово у вријеме економске кризе. Како се код нас нико не жали, може се претпоставити да ми живимо боље.

Aко желе можемо се мијењати, мада то не би била равноправна размјена, јер би њима остале приближно исте цијене и далеко мања примања. A можда ми и нисмо навикли на "луксуз", већ на "голо преживљавање".

И нико не може да каже да БиХ не успијева да прати комшије и Европу, те да ће нам бити теже послије уласка у ЕУ, јер смо већ сада навикли да имамо "балканска" примања и европске цијене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.