Европска подјела

Ведрана Кулага Симић
Европска подјела

БиХ ни толико година послије договора кључног документа у Дејтону још није на стабилним ногама, а кривци за такву нашу слику и прилику јесте добар дио домаћих политичара и странаца којима је ова земља полигон гдје тестирају снагу силе своје.

Да ствар буде гора, за модерном шибом својевремено су посезали управо они чија су уста била пуна вриједности 21. вијека, демократије, људских права и слобода, а мало који њихов потез на овом тлу је био у духу прича иза којих се крију.

БиХ је, с друге стране, тек мрва на планети на којој се увелико кува, посебно од почетка руско-украјинског сукоба који је увео свијет у нове подјеле - оне који су остали уз Русију наспрам оних који, као Запад, подржавају политику званичног Кијева. И БиХ се нашла у том вртлогу, а истовремено поново су се распламсале неке старе домаће ватре чије варнице опстају свих ових година од Дејтона до данас.

Догорјело је у Уставном суду БиХ, адреси која би заправо требало да гаси те и друге пожаре у складу са највишим правним актом једне земље, а годинама је управо онај дах који је највише пољуљао међусобне односе међу народима и њиховим политичким представницима.

Сви се упорно позивају на један једини Дејтонски мировни споразум и анекс који је заправо и Устав БиХ, а као да читају три потпуно различите књиге. А када се у све то упетљају странци који и дан-данас ведре и облаче испод овог дијела неба, настаје хаос који је многима са стране права енигма, уз вјечито питање: “Како уопште опстајете”, када нас слушају и гледају са стране.

На то питање је тешко одговорити, као што је тешко повјеровати да је БиХ још, у данашње вријеме, класични протекторат у чију свакодневицу, када год то пожели, може да се умијеша онај ко сједи у фотељи високог представника и преврне све наопачке.

Ситуацију додатно компликују поједине дипломате из сједишта у којима не гледају истим очима све конститутивне народе у овој и оваквој БиХ, а такође у посљедње вријеме, откако су и сами у проблемима усљед сукоба на истоку, не помаже ни званични Брисел. Додуше, не треба заборавити да су нам, као ријетко коме, поклонили кандидатски статус за чланству у ЕУ, али су, како се чини, одлучили да даља правила игре држе, ипак, у својим рукама. Баш као и то коме ће и за шта у БиХ додијелити милионе из своје касе.

Посљедња одлука званичног Брисела да додијели новац из фондова само за пројекте који би требало да буду реализовани на територији Федерације, уз отворено подсјећање да су за Републику Српску раније зауставили поједине јер им се не свиђа политички курс који је заузео републички врх, доказ је да је на сцени поново политика уцјена. Моћнији су па им се и може, али тако су и показали своје право лице и на својеврстан начин подијелили БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана