Европа и ми
БиХ се годинама налази на европском путу, а на том путовању до сада се видјело далеко више падова него успјешних корака иако је пуноправно чланство у ЕУ, ако је вјеровати званичним изјавама и документима, један од њених кључних циљева.
На одређене ствари на том путу стављене су тачке. Спроведене су или су у току бројне реформе у многим секторима, али пред БиХ је још доста домаћих задатака за које многи упозоравају да ће бити тешко, па чак и немогуће у овим околностима добити позитивну оцјену.
Статус кандидата још није дошао иако су га многи домаћи лидери најавили небројено пута у протеклом периоду. Ни многи договори нису окончани, а небројено пута “само што нису окончани”.
То, у неку руку, треба да разумијемо. БиХ је специфична земља, а по том статусу је далеко испред осталих земаља западног Балкана које су, такође, на путу ка Европској унији, док можда највише заостаје по уређењу, демократији и правима.
Иако је посљедњи рат завршен прије више од четврт вијека, много тога још није засјечено у коријену. И у БиХ и у односима на Балкану који је недалеко и вијековима познат као “буре барута”.
Некада се, накратко, учини да неке ствари у регионалним односима иду набоље, да су економија и животна питања за становнике овог поднебља ту у првом плану, коначно, али та фатаморгана кратко потраје. Разоткрију је све јаче и учесталије запаљиве изјаве које само потврђују да многи у региону нису спремни да пређу на сљедећи ниво.
Руже не цвјетају ни у самој Европи, односно унутар европске куће. Тога су свјесни многи, али ипак очекују да ће то подрхтавање престати и да ће на крају снаге бити усмјерене ка томе да и западни Балкан званично припадне тамо гдје је географски одавно. То, ма ко предсједавао ЕУ, неће доћи преко ноћи, и у испруженој руци као поклон, само зато јер то желимо и ми и они.
На челу Уније до половине године биће Хрватска, а након тога до краја 2020. биће Њемачка. О томе да ли ће и у којој мјери то помоћи БиХ да убрза и евентуално се домогне кандидатског статуса у том периоду, подијељена су мишљења у домаћој јавности.
Ипак, сви су сагласни да је рад најизвјеснији вјетар у леђа. БиХ је, ма колико је још незрела и нестабилна земља, стално добијала поруке да има будућност у ЕУ и да су врата европске куће за њу, као и за остале балканске државе, и даље отворена.
То се, у сваком случају, мора искористити. Не само због добре воље ЕУ, већ оних који у БиХ још виде себе јер су ту одрасли, школовали се, радили... Јер им је ту огњиште које не желе да закључају као и најмилији којима не желе данас да окрену леђа, а сутра им пишу из те исте ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
