Евиденције
Република Српска се, као и цијела БиХ и регион, суочава са одливом радне снаге јер су многима њихове рачунице показале да је им, ипак, боље с друге стране границе.
Домаће институције и послодавци су и те како свјесни проблема са којим се боре, али тешко да ће успјети с њим и да се изборе ако неке ствари не буду из коријена промијењене. Добар дио радника из Републике Српске који је већ отишао у неку другу земљу повео је са собом и дјецу и јасно тиме ставио до знања да су мале шансе да ће се икада ико од њих, осим у вријеме одмора, вратити у своје дојучерашње домове.
Већина се махом одлучила на одлазак због много већих плата, о којима ће се у БиХ још дуго сањати, други јер им је досадила стална политичка криза и неизвјесност у овој земљи у цјелини, али има и оних који су једноставно кренули ка земљама ЕУ и другим јер “сви одлазе”.
Одласци у иностранство сигурно су донијели смањење броја незапослених на бироима широм Републике Српске, али охрабрују и подаци са евиденција да су обрисали и велики број незапослених јер су прешли на другу листу.
Према званичним подацима бироа за запошљавање, у Републици Српској је лани брисано више од 44.000 особа јер су, како наводе, добили посао или су започели властити бизнис. Република Српска има велике потенцијале, али и промашаје. На многим адресама инвеститорима и предузетницима остављен је простор да дају мизерне плате, некада и испод минималца, а своје џепове пуне, злоупотребљавајући и привилегије које им је Влада дала.
Било је и има, као и свуда, послодаваца који су наступали са ставом да могу увијек да нађу радника, да свако ко се “успротиви” зна гдје су му врата, али било је и биће оних који су знали да цијене оно што имају и награде труд и вјештине које уложу за добробит свих.
Многе ствари на тржишту рада у Републици Српској и БиХ још нису дошле на своје. Уцртани су путеви који, између осталог, воде ка том циљу, али на томе треба још да се ради.
С циљем првенствено задржавања радника план је да до средине ове године просјечна плата буде око 1.000 марака. Минималац је недавно подигнут за 70 марака и на папиру од ове године износи 520 марака. План је и да послодавци и привреда буду ослобођени још неких намета како би се и та разлика прелила на плате радника. Јер, и ако двоје у четворочланој породици раде за садашњи минималац, то је Сизифов посао за спајање почетка и краја мјесеца.
Ипак, битно је да постоји воља да се ствари усмјере ка бољем и да што више мјера заживи у стварном животу како би се смањио одлив становништва који је узео маха. Треба видљивим примјерима показати да се пословна свијест и клима и овдје мијењају, да има шансе за нормално дјетињство, радни вијек и старост. У супротном, биће нам сувишне све евиденције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
