Ентитетско гласање

Мирослав Филилиповић
Ентитетско гласање

Став замјеника предсједавајућег Парламента БиХ Милорада Живковића да је "ентитетско гласање посљедња брана укидању ентитета и стварању унитарне државе БиХ" на веома јасан и прецизан начин разоткрива суштину борбе бошњачких политичара за укидање овог механизма заштите од прегласавања у Парламенту БиХ.

Под причом о нефункционисању и неефикасности институција, наводној свјесној блокади система и процеса усвајања одлука и закона, те успоравању европског пута земље, сарајевске политичке елите желе да избришу принцип ентитетског гласања, који штити националне и ентитетске интересе у Парламенту БиХ.

Тиме би, заправо, Сарајево постало господар цијеле земље, јер би прегласавањем српских посланика били усвајани закони, одлуке, амандмани на Устав који су искључиво по вољи бошњачких политичара, што би сигурно довело до поништавања дејтонског уређења БиХ и минимизирања или чак потпуног гашења овлашћења и надлежности Српске.  

Предсједник Странке за БиХ Харис Силајџић већ годинама говори да је ентитетско гласање, које подразумијева да већина у Дому народа и Парламенту БиХ која је изгласала одређену одлуку мора укључивати најмање трећину делегата и посланика из РС, "механизам етничког чишћења" и кочница БиХ ка Европској унији.

Да би дјеловао увјерљивије, Силајџић је, чак, констатовао да се ентитетским гласањем "наставља пројекат геноцида". Како је уопште могуће да члан највише институције ове земље једини механизам заштите равноправности конститутивних народа у БиХ оцијени овако нетачно и површно?

На Силајџићеве испаде смо већ и навикли, али не треба заборавити ни покушај бившег високог представника у БиХ Мирослава Лајчака, који је, измјенама Пословника о раду Парламента БиХ, покушао да избаци ентитетско гласање.

Посљедњу стријелу у мету звану ентитетско гласање испалио је амерички конгресмен Крис Смит оцјеном да "није могуће да 25 одсто посланика Парламента БиХ из РС блокира доношење одлука" и да су зато потребне уставне реформе. Чудна је и Смитова изјава да одредбе Дејтона "нису направљене да трају дуго".

Зато још отворено питање уставних промјена у земљи са собом носи многе изазове, наду, али истовремено и - неизвјесност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана