Енергетске заврзламе

Ведрана Кулага Симић

Ријетко који период у БиХ може да протекне без несугласица, оптужби и наметања рјешења која никуда не воде, а посебно када она долазе изван граница њене територије.

Овог пута списак својих жеља, под плаштом потреба, у ову земљу упутила је Европска енергетска заједница, а камен спотицања је постао закон о гасу.

Дејтонским споразумом јасно су дефинисане ствари које треба да рјешава БиХ, а које треба да ријеше ентитети. Међутим, годинама се та граница помјерала науштрб овлашћења која су споразумом дата Републици Српској, као једном од ентитета. Сада је, изгледа, ред дошао на регулисање гаса и избор гасовода путем којег би тај енергент требало да стигне у БиХ.

То питање је узбуркало односе у овој земљи, прије свега јер су представници Српске изричито рекли "не" доношењу закона о гасу на нивоу БиХ, будући да би то значило даљи пренос надлежности са РС на БиХ.

Ипак, европски стручњаци ових дана у Сарајеву лобирају да закон о гасу добије зелено свјетло, не марећи за надлежности, а изгледа да заборављају и шта су њихови надређени недавно поручили са састанка на којем је било ријечи о испуњавању свих обавеза које су стављене пред БиХ.

Дакле, иако су лани у септембру неки представници Енергетске заједнице предложили да питање закона о гасу буде регулисано по белгијском моделу, односно посредством споразума између ентитета, поново је на адресу институција на нивоу БиХ стигла препорука/захтјев да би најпожељније, али и најбоље, било да та област буде дефинисана кроз јединствени закон о гасу БиХ.

Тако се опет показало да и у Европској енергетској заједници један дан мисле једно, а након преспаване ноћи нешто друго и да су ипак одлучни на крају у намјери да ова земља добија закон о гасу, иако за то нема основа ни утемељења.

Без најаве и приједлога, који би ишао у смјеру да надлежне делегације из Српске и ФБиХ сједну за сто и овој земљи и свим њеним грађанима дају споразумно рјешење.

Прича о гасу тако добија нови заокрет, а након што се учинило све да не буде ништа од "Јужног тока", чији је један крак требало да прође и кроз РС, сада се помињу неки нови гасоводи, између осталог далеко скупљи.

БиХ мора да регулише ову област, то је јасно, али тако да нико не буде оштећен, да ниједно ново овлашћење Српске не заврши на адреси неке од многобројних институција БиХ и да, на крају крајева, све буде у складу са Уставом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана