Егзодус за опстанак

Након што су часно одбрањена подручја шест општина на којима су живјели, више од 120.000 сарајевских Срба и оних који су на тим подручјима нашли ратно уточиште, кренули су у нова искушења тражећи своје мјесто под сунцем у Републици Српској.

Расули су се од Новог Града до Требиња гдје су наново изградили и савили своје гнијездо јер нису жељели да постану грађани другог реда.

О јасном ставу сарајевских Срба да им је Српска светиња најбоље говоре чињенице да су осим оних који су преживјели ратне страхоте у егзодус "кренули" и ковчези са посмртним остацима њихових предака. Већина је вјечни мир нашла на Војничком гробљу у Сокоцу.

Док су становници других дијелова Српске прије 22 године славили завршетак рата, бескрајна, тужна колона сарајевских Срба кретала се у неизвјесност да тражи своје мјесто под сунцем.

Одлазили су у избјегличке центре, колективне смјештаје, празне касарне, девастиране куће, под шаторе на мочварне ливаде и надали се да ће у догледно вријеме поново дићи кров над главом и наставити нормалан живот у другим срединама.

Нису се освртали на вјековна огњишта, јер су знали зашта су ратовали и да је им је Република Српска једино уточиште гдје ће моћи корачати уздигнуте главе.

Након више од двије деценије многи невољници из колоне који су кренули у неизвјесност кажу да би поновили то исто и да слобода нема никакву цијену.

Неки од њих и данас веома тешко живе, неки су у колективном центрима или у подстанарским смјештајима, али вјерују да ће и за њих да се нађе адекватно рјешење.

Расијани по различитим дијеловима Републике Српске и свијета и данас након двије деценије и више сјете се Сарајева гдје су некада живјели и кажу да су тај некада лијепи град понијели са собом и да ово садашње Сарајево нема никакве везе са њима. Сви они који знају истинску цијену коју су платили ови истински борци рећи ће да су сарајевски Срби  поднијели и геноцид и урбицид за који нико није истински одговарао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.