Двоструко убијање невиних жртава

Жељка Домазет

Да су неки у БиХ у Ревидираној стратегији за процесуирање ратних злочина видјели шансу да ревидирају истину о догађајима на просторима ове земље најбоље показује њихов однос према овом документу. Већ је прошло више од годину дана када су радне групе састављене од релевантних стручњака из БиХ, ОЕБС-а и Европске комисије усагласили сваку ријеч, реченицу и запету, и само је требало овај документ да буде усвојен у Савјету министара, али ту је постављена кочница и неизвјесно је када ће и да ли ће овај акт неопходан за рад, у првом реду, Тужилаштва БиХ икада угледати свјетло дана.

Због непостојања Стратегије, јер је оној старој већ одавно истекао рок, многи предмети труну у Тужилаштву јер на њима нико не ради и не могу да се пребаце у ентитетска тужилаштва. Како су већ одавно ладице Тужилаштва БиХ претрпане старим предметима, о оним новим, такође сложеним, не може се ни сањати, нити се на њима може радити. Када је о Ревидираној стратегији ријеч, прво ју је без икаквог образложења закочила министарка за људска права и избјеглице Семиха Боровац, а потом мјесецима предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић није желио да је стави на дневни ред сједница. Када се коначно удостојио да то учини, одједанпут је тражио некакве податке о броју ријешених и неријешених предмета из различитих категорија, што ни у ком случају и није предвиђено да се нађе у стратегији. Очито, нашао је начина да потпомогне своју страначку колегиницу и овај документ је наново стављен на чекање.

Да је ријеч о класичној подвали тврде сви стручњаци који су радили на изради овог документа. Комплетан однос према злочинима и њиховом процесуирању игнорантским односом према усаглашеној стратегији није ништа дуго до поновни злочин како над онима над којима је почињен, а није добио судски епилог, тако и према породицама страдалих и онима који су преживјели и чекају да коначно правда угледа свјетло дана.

У цијелом овом замешатељству и олаком гурању важних докумената под тепих ваља додати и чињеницу да многи свједоци током суђења мијењају исказе и да многи умиру, па није ријеткост да се на судским рочиштима који трају пред судовима читају искази јер свједока више нема. Форсирање само једне истине и страдања само једних, док се са другима и трећима може поигравати како то одлуче синхронизовано доносиоци важних докумената, ову земљу сасвим сигурно неће довести на зелену грану.

Таквим односом увијек ће у њој остати зрно раздора које неће допринијети помирењу. Због таквог односа могло би се десити да ова земља постане она у којој злочини и злочинци остају некажњени. А то је сигурно погодност за нови хаос који се у оваквој земљи може направити кад год то некоме падне на памет.+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана