Дволичност Запада
Вијести о разорним земљотресима и катастрофи која је задесила Турску и Сирију брзином свјетлости обишле су свијет, али до ушију великих свјетских моћника стижу сувише полако. Бар ако је судити по помоћи која је упућена тим земљама.
Нарочито Сирији у коју су први конвоји хуманитарне помоћи Уједињених нација стигли тек четврти дан након што се тло тресло и страдало на хиљаде људи. Вапаји за помоћ сиријског становништва, које рукама копа по рушевинама не би ли дошло до најближих и спасло који живот више јер нема ни довољно багера и других тешких машина, до моћног Запада не допиру. Преживјели народ, који је и прије ове катастрофе живио на ивици сиромаштва, спава под отвореним небом на температури око нуле јер су десеци хиљада људи широм и Турске и Сирије у овом моменту бескућници.
Зашто је свијет толико дволичан и у свему гледа искључиво свој интерес па и у пружању помоћи напаћеном народу, који једнако пати у Сирији као и Турској, која је у овом несрећном случају прошла са много више среће.
Спасилачке екипе у Турску послале су чак и Република Српска и Србија, а народу у Сирији помоћ је можда чак и неопходнија. Ми смо сувише мали да им наша помоћ претјерано много значи, али требало је дио спасилаца послати и у ту земљу, ако ништа друго бар из разлога што Сирију настањују многа православна браћа.
Највећа критика свакако мора бити упућена западним лидерима чије је понашање у најмању руку срамотно. Кад треба изазвати рат у Украјини и Руси, први су у реду, а којом брзином су издвојили милијарде долара за наоружање и убијање људи, сувишно је и говорити. Крв је за њих далеко већи стимуланс од дјеце која се под рушевинама, без хране и воде, херојски боре за један удах ваздуха више. Њима помоћ на кашичицу, а Украјини, која већ годину свјетски новац гута као гладан крокодил месо, у казану.
Без двоумљења су потпирили рат чије негативне посљедице осјећа цијела Европа, па и свијет. Политика је у обје ове катастрофе играч број један. Запад окреће леђа Сиријцима јер је против њиховог предсједника и тако по милионити пут показује своју дволичност, да су политички интереси испред намученог народа.
Размјере разарања након потреса заиста су без преседана. До сада је евидентно да је више од 20.000 људи мртво, а на стотине њих и даље је под рушевинама. Биће право чудо ако неко од њих дочека спасиоце жив с обзиром на то да је прошло више од пет дана од потреса. Времена за калкулисање и разноразне игре у овом случају нема и није га било. Морало се дјеловати одмах. Све земље свијета већ у понедјељак су требале упутити конвоје хране, лијекова, људства и машина ка Сирији и Турској јер тај народ који оплакује страдале нема никакву перспективу у будућности. Са пар десетина милиона евра неће прикрити бездушност и безосјећајност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
