Двије коверте

У први мах свако би помислио да ће додатне послове тражити они који добијају "танак" чек и којима пензија није довољна да измире све своје мјесечне обавезе па животаре од десетог до десетог чекајући поштара на вратима.

Међутим, то није тачно.

Одлазак у пензију не весели управо оне који су током свог радног вијека најбоље зарађивали, а због високих примања на која су годинама навикли желе да продуже свој радни вијек.

О разлозима због којих радије бирају двије умјесто једне коверте сувишно је и говорити, али у цијелој овој причи не може а да се не постави питање колико је у ствари и добро пензионерима повјерити нека одговорна радна мјеста, када се зна да је основни разлог пензионисања губитак радне способности.

Њихов ангажман, наравно, може бити оправдан и користан ако је ријеч о врсним стручњацима који су потребни појединим областима гдје је присутан дефицит њихових занимања. Њих треба запослити, али на одређен период како би савјетовали и помогли младом кадру.

Међутим, ако је ријеч о пукој борби за фотељу онда се треба запитати колико је поштено да неко од 70 година сједи на једном радном мјесту, док армија незапослених младих људи сваког мјесеца обилази и куца на врата бироа тражећи било какав посао.

Колико је праведно дати посао некоме ко је успјешно завршио свој радни вијек и мирно стигао у златне године (ма колики стручњак био) док многи са факултетским дипломама немају ниједан дан радног стажа? То је нешто о чему треба да се запитају сви послодавци који ће без размишљања одбити неког факултетлију (како их често називају) и ангажовати старог али провјереног стручњака. Да, логично је да неће ризиковати са неким ко нема искуства и да ће радије запослити онога ко се већ доказао у свом послу. Али та логика некако престаје ако се узме у обзир да једнима стижу двије коверте, док други немају шансу ниједну да добију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.