Два летача
“Мислим да морамо да направимо нови модел безбједности и повјерења у Европи. Зато што Европа неће бити стабилна ни безбједна док не пацификује и разјасни своје односе са Русијом. Да будемо јасни, знамо да то није у интересу неких од наших савезника. Неки ће увијек инсистирати на додатним санкцијама. Али, то је у њиховом интересу, не у нашем. Иако смо пријатељи”.
Ово нису ријечи једног од “проводника малигног руског утицаја”, него предсједника Француске Емануела Макрона из августа прошле године. Дакле, један од најутицајнијих лидера и предсједник државе која је увела санкције Русији свјестан је да без тако великог и важног играча на међународној сцени није могуће градити мир. Предсједник тако велике државе свјестан је да би било погубно бусати се у прса са Русијом, свјестан да би штитећи интересе САД нанио непоправљиву штету Француској.
У првом дијелу ове изјаве Макрон каже да Европа неће бити безбједна док не разјасни своје односе са Русијом. Ако бисмо били малициозни, могло би се рећи да Комшић и Џаферовић не желе мир и безбједност свих. У другом дијелу изјаве он стриктно показује свјесност да то није у интересу савезника, али политика није брига за друге, него брига за сопствене интересе. Опет, ако бисмо тумачили поступак Комшића и Џаферовића, можемо рећи да су они радили у интересу Медлин Олбрајт и Била Клинтона, а не у интересу “државе” у коју се куну.
Када причамо о дипломатији и дијалогу, то није само прича о некаквим врхунским демократским постигнућима, него о здравом разуму. Овако скројена и накарадно устројена држава нема тај луксуз да се трви с великима, а поготово да води дилетантску и чаршијску спољну политику.
Сви су, па и сам Лавров, свјесни да двојац из Предсједништва никад не би урадио нешто слично без, ако не подршке, онда бар суфлирања неког са стране. И није потребно гатати ко је тај који је осоколио ова два летача. За своју, али и за добробит и опстанак ове државе било би добро да схвате да на свјетској сцени више не постоји само један играч и да су односи снага значајно другачији. Они треба да одвоје носталгичне емоције из деведесетих од нове реалности. Човјек којем је једини политички успјех Балкан сада као амерички предсједник треба да се бави много важнијим питањима. А ако жели да обнови доминацију над Русијом преко Комшића и Џаферовића, мандат му неће дуго потрајати.
Не желим да мислим да су Комшић и Џаферовић толико наивни да би помислили да је Лавров добио понеку нову сиједу или да му је шећер у крви порастао због њиховог потеза. А опет, немогуће је испасти толико глуп па помислити да се и Америка претјерано обрадовала овом потезу и да ће их Џо Бајден одликовати Легијом заслуга. Упс, то је добио само Дража Михаиловић...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
