Два концепта

Вељко Зељковић

Изјаве Кристијана Шмита, с једне стране, и Метјуа Палмера и Габријела Ескобара, с друге, о будућности БиХ, те начинима на који би се требало изаћи из постојеће политичке и институционалне кризе, показале су два различита концепта.

Њемачки дипломата се залаже за прагматичан приступ, који подразумијева да домаћи политичари морају преузети одговорност за стање у земљи, те сјести за сто и ријешити нагомилане проблеме. Он је при том, а одговарајући на питање представника бошњачких и “грађанских” странака да ли ће користити бонска овлаштења, јасно поручио да су прошла “времена Педија Ешдауна”. Шмит се такође, а рекло би се помало и иронично, осврнуо и на то како Парламент БиХ изгледа модерније од Бундестага, вјероватно алудирајући на расипништво домаћих политичара. На крају је поручио да је он ту само као медијатор, ударајући тако шамар онима који су од њега очекивали да крене са ударањем пацки.

С друге стране, амерички двојац наставио је са досадашњом каубојском политиком својих претходника. Посебно се ту истакао поменути Ескобар, који рјешење кризе види само кроз наметање рјешења, завртање руку и санкционисање непослушних Срба. Главна ријеч у његовом рјечнику је - притисак. А ко је уопште Ескобар? На једном од округлих столова одржаних прије пар година, а на ком се причало о будућности западног Балкана, он је исти напустио истичући да се ради о српској пропаганди.

Обраћајући се прије пар дана на саслушању у Комитету за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса, он је чак истакао да је обавио серију телефонских разговора са политичким лидерима у БиХ, те се похвалио како је пропала идеја Милорада Додика да јединственим наступом одбрани Републику Српску. Испоставило се, међутим, да је он то, у ствари, измислио, како би показао да нешто ради.

Наравно, ту је и Палмер, који годинама безуспјешно покушава да ријеши било који балкански проблем, те долази са идејама које директно иду ка рушењу Дејтонског мировног споразума.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић нада се да ће управо Палмер и Ескобар испунити његове мокре снове, а што подразумијева укидање националних префикса и увођење у причу четвртог конститутивног елемента - “грађанског”. У читаву ову причу покушали су се укључити и предсједници Србије и Хрватске. Међутим, Изетбеговић је прво одбио да се састане са Вучићем, а онда и одбацио Милановићев приједлог да се у проналажење рјешења укључи и турски предсједник. Куда онда ово све води? Све док Изетбеговић не одустане од свог виђења уређења земље, а који није у интересу остала два народа, БиХ ће бити и остати упаљено слијепо цријево. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана