Дураковићева самовоља
Докле иду понижавања Срба у Сребреници потврђује недавна порука актуелног начелника ове општине Ћамила Дураковића, који је спреман да "фалсификује" историјске чињенице како би, "нашавши" српске коријене у византијским мисионарима, изгнао ћирилицу са ових простора.
На молбу одборника из реда српског народа да им се скупштински материјал доставља на ћирилици, Дураковић је рекао: "Поручујем потомцима Ћирила и Методија да моје акте никада неће добити на ћирилици."
Иако су му многе "лудости" пролазиле, ћирилицу неће моћи да "истјера" из Административне службе којом управља, као ни народ којем је она једно од основних националних обиљежја.
Знају Срби у Сребреници да то неће проћи и да ћирилица не зависи од начелника, него од закона који је штити.
Зна то и Дураковић, али је покушао да питање скупштинског материјала на ћирилици ријеши сам, као и неке раније ствари. И то по систему ако прође, прође.
Просто је невјероватно да је сребренички начелник дозволио себи такав кикс. Порука коју је, највјероватније исхитрено, упутио српским одборницима указује на његово велико незнање, али и још већу одбојност према свему што је српско.
Указује и на нечију потребу да се бришу обиљежја и све оно што би могло досегнути у прошлост до Немањића и осмовјековних коријена једног народа који и данас живи на подручју Сребренице.
Али, шта год да је мислио, незнање или лоша намјера, у најмању руку не приличе првом човјеку ове општине.
Очекујемо његово покајање. Због Срба, јер нису потомци браће из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима, доприносећи, истина, и настанку ћирилице. Али, и због Ћирила и Методија који су остали упамћени као "словенски апостоли", али који су преци једног другог, а не српског народа.
Због историјских чињеница и будућности људи који живе или желе да живе у Сребреници, указује се потреба да се овдје ствари поредају по закону, ако не може по моралу. Да се људи не вријеђају. Да се уважавају и макар мало разумију и поштују због својих различитости.
Има српски народ своје претке, којих се с поносом сјећа. Знају Срби у Сребреници ко су и колико дуго живе на овим просторима са ћирилицом, која је прогањана као и народ којој је она једно од основних националних обиљежја.
Знају и много више него што је њихов начелник показао поруком коју је недавно упутио са скупштинске говорнице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
