Дугови не нестају преко ноћи

Од неплаћених рачуна за гријање и воду, дуговања према добављачима, па до милионских цифара за порезе и доприносе. Довољно је само погледати списак Пореске управе Републике Српске, гдје су на врху у свим филијалама по висини дуговања управо здравствене установе.

Блокаде рачуна, незадовољни радници и још незадовољнији пацијенти посљедњих година нису били несвакидашња појава, због чега се полако, али сигурно и почело с пребацивањем здравствених установа на трезорски систем пословања.

Очување и унапређење финансијске одрживости здравственог система јесте један од приоритетних циљева дефинисаних и у Програму економских реформи, а то донекле нови систем рада обећава.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС тврде како досадашња искуства показују да трезорски начин пословања омогућава квалитетније и транспарентније финансијско планирање, управљање, као и контролу трошења јавних средстава.

Међутим, многе здравствене установе и њихове локалне заједнице нису предузеле потребне процедуре како би на вријеме кренуле с овим начином рада. Њих укупно 17 требало је да од 1. јануара пређе на трезорско пословање, али нису сви у томе успјели. У неким градовима и општинама томе су кумовале политичке трзавице у локалним парламентима, док је у другима једноставно било мањка жеље да се уопште пређе на трезорски систем.

То је посебно било изражено у оним здравственим установама које су пословале позитивно и које сматрају да им нови начин рада једноставно није ни потребан.

Да ли ће се и како ово одразити на цјелокупан здравствени систем тешко је прогнозирати, посебно у овом времену када је све подређено пандемији и све већем број заражених. Ипак једно је сигурно. Дугови неће нестати преко ноћи. Транспарентнији рад и боља контрола трошења јавних средстава потребна је свим здравственим установама, како би рад медицинског особља био усмјерен на што квалитетније лијечење пацијената, а не на проблеме попут неуплаћених доприноса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.