Дуговања
Поједина предузећа у БиХ ништа друго не раде, осим што на постојећи дуг додају само нови. И тако у круг. Већ годинама, па и деценијама. Због такве њихове политике пословања дуговања по основу пореза на додатну вриједност (ПДВ), акцизе и царине тренутно износе скоро 550 милиона марака.
Та цифра је у јулу ове године нешто мања у односу на исти период лани. Томе је допринијела углавном застара дуговања, односно отпис дуга пореским обвезницима. Мали, незнатни број несавјесних послодаваца одлучи се да на крају након низа година измири држави обавезе и тиме се пласира на листу оних савјесних.
Да је тако показује и листа највећих дужника на којој су годинама једни те исти послодавци, који само повећавају свој дуг на основу камата. Та листа, коју сваки мјесец објављује Управа за индиректно опорезивање, је позамашна и на њој се налази нешто више од 2.300 пореских обвезника чија су дуговања за порез, акцизе и царине већа од 25.000 марака.
Ти обвезници, од којих неки имају дуговања и већа од десет милиона марака, углавном више и не раде никакве послове за које су основани, већ искључиво само акумулирају постојећи дуг. На крају, искуства показују, да тај дуг, обично на крају буде отписан јер се имовина дужника обично већ одавно разграбљена и од фирми углавном остану само оронули зидови. Од неких, чак ни то.
Због тога је Управа за индиректно опорезивање принуђена да отпише милионске дугове. У ништа бољој позицији нису ни пореске управе Српске и ФБиХ јер и оне отписују милионске дугове за порезе и доприносе.
Због такве политике и они послодавци који се налазе у зони савјесних често се угледају на ове прве и воде се паролом: када могу они да не плаћају обавезе, зашто бисмо и ми. Због такве праксе укупна дуговања према Управи за индиректно опорезивање и пореским управа тешко да се уопште могу и сабрати на једном мјесту. Ко је кривац за то? Нико други до инспекцијски органи јер су дозвољавали да се дуг само акумулира према држави, а да се с друге стране појединци само богате.
С друге стране свјесни смо и различитог третирања појединих послодаваца од стране инспекцијских органа. Појединцима рачуни буду блокирани и за најмањи прекршај и за ситан дуг, док се с друге стране другима пушта да раде то што раде.
Због такве праксе и политике комплетна привредна слика јесте таква каква јесте. Боље не може бити, јер то поред свега не допуштају и надлежне институције, које допуштају да појединци праве милионска дуговања. Докле ће тако бити, нико не зна. Нити може претпоставити. Али једно је јасно, сигурно у скорије вријеме не можемо очекивати неке промјене. Њих сви обећавају, али мало их ко проводи. Скоро нико.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
