Дуга борба
Проблем Трговске горе као локације за одлагање нуклеарног отпада траје дуже од двије деценије, тачније, још од 1999. године, када је Хрватска усвојила програм просторног уређења и изабрала управо то мјесто за одлагање радиоактивног отпада. Од тада је кренуло постепено да се открива право, или боље рећи, ружно лице политике наших комшија.
Нико тада, као ни данас, у Хрватској није помислио на чињеницу да би одлагање отпада на овом подручју угрозило здравље више од 250.000 становника у сливу Уне, као и комплетну животну средину. Нико није марио ни што би трајно могла бити уништена изузетно перспективна подручја за развој туризма, пољопривреде и производње здраве хране, као и да би дошло до исељавања становништва, јер је највећи дио ослоњен на те врсте економске дјелатности. Хрватску не колеба ни неповољност терена, као ни ризици од минских поља, а кршење прописа је тек посебна прича. Остали су, а како изгледа, и остаће истрајни у својим намјерама.
Десет домаћих стручњака из разних области боравило је јуче на Трговској гори гдје су се на лицу мјеста упознали са плановима хрватских колега у вези са градњом складишта, а због онога што су могли чути, нема много разлога за оптимизам.
Фонд за финансирање разградње Нуклеарне електране “Кршко” Хрватске објавио је недавно да креће израда студије о опасности од земљотреса на локацији складишта ниског и средњег радиоактивног отпада на Трговској гори. Корак по корак све су ближе свом циљу.
Оквирни споразум за те послове већ је потписан са Природно-математичким факултетом Универзитета у Загребу, а њиме је прецизирано да ће студија бити урађена за потребе пројектовања, безбједносних анализа и процјене утицаја на околину, успостављање и одржавање мреже сеизмографа и акцелерографа око Черкезовца за прецизније мјерење и биљежење помака и убрзања тла током земљотреса.
Са друге стране, наше институције имају формираних неколико радних тијела, чија је мисија да сагледају сву проблематику и доступну пратећу документацију Хрватске по овом питању, водећи правну борбу. Спор и сложен процес, али процес од којег никако не смијемо одустати. Па макар морали опет на улице, као 2019. године у Новом Граду, када је неколико стотина грађана протестовало.
Одлучни и уједињени учесници скупа показали су тада како озбиљно еколошко загађење не познаје државне и ентитетске границе, као ни политичку припадност. Изгледа да нас само нека невоља и може натјерати да заједно дјелујемо и боримо се на истој страни. Сада је и на институцијама БиХ да тај јединствен став понове. И да буду истрајнији од комшија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
