Дуг према професорима
Новог ректора бањалучког Универзитета одмах по инаугурацији дочекало је прегршт обавеза, али и проблема које ће у идућем периоду морати ријешити.
Један од њих је исплата хонорара гостујућим и професорима ангажованим са клиничких центара, који студентима држе стручне вјежбе и предавања.
Новчане накнаде за њихов рад касне од марта, а разлог за то је што Универзитету очигледно недостаје новца. Према подацима финансијске службе ове високошколске установе, више од 400 професора чека своје хонораре.
Олакшице да би измирили ове уговорене обавезе, тачније, бољи прилив новца, на Универзитету очекују са новим уписнинама и школаринама, али и даље нису сигурни у своје финансијске моћи. Тачније, у њихову дуготрајност.
Поред уписне политике и бруцоша који ће ускоро закуцати на њихова врата, на Универзитету морају озбиљно да се позабаве и са исплатом хонорара који дугују наставном кадру
Јер квалитет наставе у великој мјери зависи и од ових професора којима су дужни хонораре и које нико не би могао кривити уколико би одлучили обуставити свој рад. Али не треба прејудицирати. А ни давати им идеју за такво нешто.
Ипак, било како било, већ одавно смо свјесни да у високом образовању у РС, али и цијелој БиХ већ годинама постоји низ проблема које никако да искоријенимо. Узмимо за примјер само Болоњу.
БиХ је Болоњску декларацију потписала у септембру 2003. а Лисабонску конвенцију у јуну исте године, гарантујући тада да ће интензивно прихватити све норме Болоњског процеса и да ће радити у правцу процеса признавања европских диплома. Чини се, ипак, да све то што је потписано никога не обавезује да одредбе ова два документа и примјењује.
На високошколским установама још увијек влада приличан хаос. Студенти се и даље не сналазе, а и сами професори још увијек Болоњски процес виде као велики изазов.
Хармонизација спровођења цјелокупног Болоњског процеса још увијек није (и питање је када ће бити) урађена.
Реално гледајући, о Болоњској декларацији након оволико година од њеног потписивања не знају довољно ни наши политичари и ресорни министри у кантонима и ентитетима.
И док тако неријетко слушамо о Болоњи, реформи цјелокупног образовног процеса и бољем међународном рејтингу заборавимо да код нас ни основне ставке нису уређене, као што је случај обичне исплате хонорара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
