Дубровник и Требиње
Изјава начелника општине Требиње доктора Доброслава Ћука, погрешно интерпретирана да Дубровник треба да се извини Требињу за догађаје у ратном периоду од 1991. до 1995. изазвала је ових дана, на годишњицу Војне акције "Олуја", ватрене реакције у Дубровнику.
Представници општине, Жупаније, демобилисаних бораца, једногласни су да са Требињем треба да прекину све односе.
Ћук објашњава да није тражио никакво извињење, али да ни он, ни Требињци никада неће пристати на то да их зову агресорима.
- Дубровчани неће дочекати да неко из Требиња, ја у сваком случају никада, нећемо и нећу рећи да су Требињци били агресори, а Дубровчани жртве. Много пута сам рекао да је рат пројектован негдје другдје, далеко од Требиња и Дубровника. Ни Требињци ни Дубровчани нису криви ни за жртве ни за материјалну штету која је настала током рата. Као озбиљни и цивилизовани људи морамо да сједнемо за сто и да зажалимо што се то догодило, па и ако треба да се једни другима извинимо, каже Ћук.
Требињци нису заборавили акције Хрватске војске на подручју БиХ и намјере да се 1995. године окупира знатан дио њене територије. Aкција је требало да се изведе у касно љето и позну јесен 1995. године када је послије дужег периода релативно мирног раздобља дошло и до већих окршаја на дубровачко-требињском ратишту. Хрватска војска је у то вријеме бомбардовала Требиње, приградска насеља и бројна села на подручју ове општине. И прије напада дио становништва Требиња напустио је град, јер се говорило да је Требиње продато Хрватима.
Хрватска војска је још у љето 1992. године послије повлачења ЈНA прекршила примирје и извршила напад на Херцеговину. Према потписаном договору јединице ЈНA у мају 1992. године напустиле су положаје на дубровачком ратишту и отишле, а ХВ је концентрисала јаке снаге у дубровачком залеђу и напала Војску РС у формирању, иако је на снази било примирје.
У агресији на општину Требиње у љето 1992. године заузето је и попаљено 50 српских села, више цивила и данас се воде као нестали. У селима Шћеница, Сливница, Голубов Камен и Иваница о томе свједоче споменици које је ХВ подигла својим погинулим војницима.
Постоје и бројни други материјални докази, али их нико у Требињу ни 15 година послије рата није прикупио и документовао, као што никада није урађен попис уништених села и имовине. Одмах послије рата у Дубровнику је подигнута плоча са мјестима гдје су пале гранате. На Требиње је у рату пало око 700 пројектила, запаљена је и уништена "Aутобуска станица", "Новотекс", "Шипад", бројне куће и зграде.
Па ко и како да пише историју и тражи извињења?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
