Државна растрошност
Укупно 74 институције у БиХ и више од 22.000 запослених у њима, заслужни су што се сваки мјесец у овој земљи потроши више од 60 милиона марака из буџета.
Ситуација у извјештају о извршењу Буџета институција БиХ за први квартал ове године, гдје се тачно наводи ко је колико потрошио, неодољиво подсјећа на све раније извјештаје на исту тему, гдје се увијек иста министарства и институције појављују са највећим апетитима.
У буџет БиХ у прва три мјесеца ове године инкасирано је више од 194,45 милиона марака прихода, док је на плате, накнаде, путовања, гориво, телефоне и друге трошкове дато 194,69 милиона КМ.
Највише се несумњиво трошило на плате и накнаде запослених. Неће људи за џабе да раде, и не треба, проблем је само што, од када траје технички мандат државне владе, те од када многобројне институције имају в. д. директора, нико ништа не ради.
Да се не би нарушила пракса, опет су исте институције трошиле највише пара, прије свих Министарство одбране које је потрошило више од 62 милиона марака, Управа за индиректно опорезивање више од 19 милиона, те Гранична полиција више од 17 милиона марака.
Међу оне са највећим апетитима убраја се и незаобилазно Министарство иностраних послова, што више и није никакво изненађење. У МИП-у је потрошено скоро 13 милиона марака за три мјесеца, мјесечно више од четири милиона, а свако оправдавање за начињене трошкове, сасвим сигурно би изазвало невјерицу обичних становника који једва спајају крај с крајем.
Сав тај новац потрошен је за само три мјесеца, три мјесеца када је на снази привремено финансирање и када би се тобоже требало штедјети.
И не осврћући се на то да је спољни дуг земље већи од шест милијарди марака.
Кога брига за враћање дуга, нека је чиновницима у институцијама БиХ добро, а обични народ како се снађе, девиза је изгледа оних које тај исти народ плаћа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
