Држава случај
Избори су поступак којим народ (бирачи) повјерава обављање политичке власти представничком тијелу, а у многим савременим демократским државама и предсједнику државе, односно државном поглавару, а који онда представљају народну суверену вољу. Избори су због тога извор и темељ легитимитета цјеловитог система државне власти.
Овако гласи једна од многобројних теорија избора у демократским системима, а приликом усвајања демократије у многим државама, избори су означавани као празник и највиши домет оваквог уређења.
У новембру су одржани локални избори у 147 општина и градова у БиХ, а након 12 година чекања 20. децембра одржани су и избори у Мостару.
Тај празник демократије у граду на Неретви прије би се могао назвати посљедњим ударцем, посљедњим ексером у ковчег или сахраном демократије, јер апсолутно нико нема истински разлог да се радује.
Погрешна је и лицемјерна прича, прије свега, међународне заједнице да је ово велико постигнуће. Јер, какав је успјех одржавање избора на којима постоји основана сумња да су гласови покрадени и фингирани? Какав је успјех ако је донесена одлука да се на 46 одсто бирачких мјеста поново броје гласови? Не треба бити наиван, па овакву ситуацију правдати мањком искуства у спровођењу изборног процеса.
Све оно што није успјела да реализује у Стоцу и неким другим општинама, чини се да ће Странци демократске акције поћи за руком да оствари у Мостару. Чудесним процентима, несагласношћу бројева и одсуством реалности, ова странка и у Мостару настоји грађане да убиједи да не вјерују својим очима, него њима.
Грађани су још једном злоупотријебљени и постали су средство које треба да створи привид гласања, а они који бирају су бирачки одбори. Па ваљда зато и носе назив “бирачки”.
Мостар се на овај начин савршено уклопио у лепезу бесмисла и нелогичности изборних и демократских процеса у БиХ. Можда би ситуација била и мање трагична да постоји способан орган који ће допринијети да процеси буду колико-толико нормалнији, али када имате Централну изборну комисију (ЦИК) БиХ која створи ситуацију да један град има истовремено два градоначелника, утом је и трагедија већа.
У БиХ постоје врхунски, невјероватни стручњаци за изборне процесе, који сјајно познају законодавство и постулате. Али, највећи проблем је што они не сједе у институцијама, него у таборима странака. И умјесто да доприносе легалности, они постају креатори нелегалности избора.
Мостар је због неодржавања избора био специфичан у Европи, али и шире, због чега је врло често називан “град случај”. Ако узмемо у обзир све нелогичности, политичка трвења и, на крају, изборне махинације, најправилније би било рећи да је читава БиХ “држава случај”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
