Други круг на факултетима

Универзитети су срезали уписне квоте за академску 2019/2020. годину и свршеним средњошколцима понудили мање индекса него лани, међутим, резултати након првог уписног рока не обећавају. Иако је било планирано да се у идућу академску годину упише 4.591 бруцош, у другом уписном року у игри је још 2.090 индекса. Бројке нимало не охрабрују, поготово када се узме у обзир да на многим факултетима има још слободних и буџетских мјеста, па се многи уздају у трећу шансу.

Међутим, не треба заборавити да прошле године ни трећи уписни рок није значајније поправио ситуацију на факултетима.

Уписна политика из године у годину је тема број један када је ријеч о образовању у Српској. Међутим неких значајнијих промјена нема.

С времена на вријеме мијењају се уписне квоте, али ни то није сламка спаса за поједине студијске програме, гдје се бруцоши могу избројати на прсте једне руке. Добро је да су се надлежни освијестили и да се више не нуди неколико стотина слободних мјеста на праву и економији, одакле су махом излазили дипломци који ни годинама послије завршетка школовања нису успијевали да пронађу посао, јер је тог кадра на бироима за запошљавање било највише. Осим смањења броја мјеста на факултетима није много урађено када је ријеч о питању модернизације и унапређења студијских програма.

Факултети се скоро нимало нису прилагодили привреди, а предавања данас не разликују се много у односу на она од прије двије или три деценије. Све то младима шаље поруку да наука и знање и нису баш на цијени у овом нашем друштву. Међу онима који мјесецима, па и годинама чекају први посао има и инжењера и љекара.

Многи једину шансу, нажалост, виде у одласку у иностранство, па и прије него што узму диплому средње школе у руке пакују кофере за Њемачку или неку другу европску земљу. Иако многи тамо раде тешке физичке послове, задовољни су јер су плате далеко веће од овдашњих, па и не размишљају да се врате. И то је један од разлога зашто су нам амфитеатри полупразни.

Можда је дошло вријеме да се поједини студијски програми заледе на одређени период и престану узалуд школовати кадар који очигледно никоме не треба. Шансу треба пружити новим студијским програмима, занимањима будућности попут оних из области информационих технологија, јер тог кадра недостаје домаћој привреди.

Дигитализација увелико улази у све сфере живота и крајње је вријеме да ухватимо корак с развијеним европским земљама и прилагодимо образовање. Само тако ће из домаћих факултета излазити кадар за који ће се привредници отимати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.