Дрогирана Европа
Да би неко био геополитичка сила мора да посједује и економску моћ. Она је једна од кључних ствари, јер обезбјеђује једну врсту доминантног положаја.
Европска унија је несумњиво имала ту моћ до украјинског рата, а прије свега због мотора који ју је покретао - Њемачке, која је свој економски и привредни раст базирала на јефтиним руским енергентима, али и трговинским везама са Москвом, као и Пекингом.
Једна од анализа “Блумберга” показује да би економија блока била око три билиона евра већа да је држала корак са САД - довољно да повећа приход просјечног радника за око 13.000 евра годишње.
Међутим, нагли заокрет - солидарно увођење санкција и пресијецање свих пупчаних врпци с којима је прије свега њемачка привреда била повезана са Русијом, довели су Европску унију и њене чланице, поготово оне које су је до сада покретале, у више него незавидан положај.
Европа се данас суочава са недостатком неопходних ресурса. Цијене гаса су четири до пет пута веће него у САД, док је струја и до два, три пута скупља него с друге стране баре, што у значајној мјери смањује конкурентност европске привреде. Да ствари буду још горе, све се дешава у вријеме када је свијет суочен са драматичним промјенама, на које ова унија очигледно није спремна, а ни способна да одговори. Бриселски, али и поједини европски званичници понашају се као неко коме је у пиће сипана нека од опојних дрога.
Уосталом, на то је недавно упозорио и некадашњи директор Европске централне банке Марио Драги, чија звона за узбуну нису пробудила успаване бриселске бирократе. Да ствари нису нимало ружичасте говоре и подаци о паду привредних активности у Њемачкој. На највећој вјетрометини нашла се некада моћна ауто-индустрија.
Животни стандард још увијек није толико угрожен да би се говорило о некаквом колапсу, али што дуже буде трајала тренутна дављеничка агонија, то ће Европа постајати све рањивија, а самим тим и пион у глобалним дешавањима. Инвеститори већ почињу да показују резервисаност што су показале и недавне одлуке компанија “Епл” и “Мета” да задрже своје најновије производе вјештачке интелигенције ван тржишта Европске уније. Другим ријечима, блок је престао да буде мјерило за глобалне стандарде.
То на крају отвара и питање опстанка ове заједнице у садашњем облику. Јачање десничарских партија, међу којима има евроскептика, указује да је све више оних који на Европску унију гледају као на препреку коју би требало да заобиђу, а не као извор просперитета и заштите коју је до сада представљала.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.