Дретељ
Док је "предмет Дретељ" у Тужилаштву БиХ годинама, и још, у фази истраге, Међународно одјељење државног тужилаштва Шведске подигло је оптужницу против Aхмета Макитана, осумњиченог за злочине почињене 1992. године у логору за Србе Дретељ код Чапљине.
Прије тога, у Норвешкој је за злочине у том логору осуђен Мирсад Репак на казну од пет година затвора и исплату 100.000 КМ жртвама и њиховим породицама.
Норвешки и шведски тужиоци и полицијски инспектори долазили су у БиХ неколико пута и испитали свједоке и осумњичене у "предмету Дретељ".
За то вријеме, међународни тужилац Тужилаштва БиХ Јуде Романо који води и истражује тај предмет до сада није подигао ниједну оптужницу.
"Лако је њима у Шведској, они имају једног Макитана, а ми триста и једног", рећи ће у Тужилаштву БиХ у покушају да оправдају вишегодишњу "истрагу" која још није дала никакав резултат.
Било би интересантно чути одговоре Романа, као и бившег и садашњег главног тужиоца Тужилаштва БиХ Маринка Јурчевића и Милорада Барашина, на питања, од којих је прво шта су заиста урадили у "предмету Дретељ" свих ових година.
Јесу ли, можда, саслушали свједоке који су и јавно признали да су наредили и извршили убиство логораша Јове Балабана и Боже Балабана?
Јесу ли, барем, провјерили тврдње свједока и логораша ко их је у Дретељу највише мучио, ко силовао и на који су се начин злочинци иживљавали?
Јесу ли провјерили тврдње ХОС-овог официра, који је 1992. био на функцији у логору Дретељ, да су за злочине најодговорнији командант логора и његов оснивач капетан Иван Петрушић и пуковник Ивица Приморац, и јесу ли саслушали исте?
Јесу ли, као што је то прије неколико мјесеци урадио шеф Одјељења за ратне злочине шведске полиције Томас Aкхајм, саслушали ХОС-ове официре, дакле припаднике Aрмије БиХ из Дретеља, Дервиша Куртића, Салку Дедића, Зерину Шуту, Гордану и Марину Грубешић?
Имамо доста разлога да, и поред обимности предмета, многих ратних злочина почињених у БиХ и недостатка тужилаца, повјерујемо у то да Тужилаштво БиХ врши селективну истрагу и да се много брже процесуирају предмети у којима су за ратне злочине осумњичени Срби.
Прави примјер за то је и ћутња тужилаштва у предмету ратних злочина које је починио Aтиф Дудаковић, а о чему постоје и докази и свједоци.
Судећи према раду правосуђа у овим предметима, правда за Србе у БиХ и даље је спора али недостижна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
