“Дретељ”
Да ли је хапшењем припадника злогласног ХОС-а Срећка Херцега и Ивана Медића из Љубушког, Марине Грубишић-Фејзић из Чапљине и Ивана Зеленике из Јаре, осумњичених за ратни злочин над цивилима у логору “Дретељ” у Чапљини почела да стиже правда за српске жртве?
Они су осумњичени за злочине против човјечности и против цивилног становништва. Између осталог, на терет им се ставља да су у мају 1992. године, у својству управника логора, стражара или припадника формација ХОС-а, починили ратне злочине над српским цивилима са подручја Чапљине и других мјеста, који су били противзаконито затворени у нељудским условима у логору “Дретељ”. Тамо су жртве злостављане, мучене, премлаћиване, силоване, сексуално злостављани заробљени, мучени на изразито понижавајуће начине.
Како велико срце има жена као што је Радојка Жужа, страдалница из “Дретеља” када каже: “Не дај, Боже, да се икада и икоме понове злочини као што су они почињени у логору Дретељ”.
Какав монструозни ум може да под нокте забија ексере, дрвене клинове, туче и ногама и рукама, ломи ребра, пробија дијафрагму као што је то у “Дретељу” чинио извјесни “Поскок”.
Ко још може да докучи какве су намјере тужиоца Џуда Романа који пет година “под тепих” баца бројне злочине у “Дретељу”, а изјаве страдалника занемарује као да се ништа није догодило.
Да ли је правда у Норвешкој и Шведској, која је процесуирала злочинце из “Дретеља”, кривда у БиХ која и не жели и није у стању пет година да се помакне с мртве тачке.
Истина је, ипак, само једна... као и обично.
“Дретељ” је постојао, за њега је знао тадашњи врх БиХ, Међународни Црвени крст... Али “Дретељ” је постојао и за муслимане који су такође били заточени у њему...
Истина која је чамила дубоко испод земље у хангарима и казаматима “Дретеља” данашњим хапшењем полако је кренула да се назире. Јер истина спасава злочинце и њихове потомке. Жртве са том истином већ одавно живе.
На једном од тржних центара на путу Чапљина - Мостар, одмах до “Дретеља”, годинама је стајао графит “Дретељ 1992. поново”.
Како га схватити него као упозорење да истина, и 20 година касније, злочинце и те како боли. И да још постоје монструозни умови који зазивају авети прошлости.
Истина сигурно не боли Џуда Романа. Или он не зна шта је и колико на овим балканским просторима кошта истина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
