Драшко и ПДП
Нови-стари градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који на реверу симболично носи значку ПДП-а, по свему судећи освојиће два, до три пута више гласова него његова партија која га је кандидовала за ову функцију у највећем граду Српске.
И ово није успјех ПДП-а, како то славодобитнички тврде челници ове странке, већ Станивуковића, који се одавно издигао и прерастао своју матичну странку и постао, рекло би се, независни играч - тркач на дуге стазе, за разлику од ПДП-а, који каска у мјесту. Уосталом, говоре то и резултати избора, како ових, тако и оних из 2020.
У оба случају он је освојио око 50.000 гласова, много више него ПДП. Партија коју предводи Бранислав Бореновић није успјела да капитализује раније промјене и претвори их у политички вјетар. Шта више, утисак је да су потцијенили његову младалачку харизму, политички маркетинг у којем је изузетно спретно вођен, али и екипу из сјенке, која очигледно трасира његов политички успон. Уосталом, непојављивање Игора Црнатка на постизборном весељу говори да Станивуковић и није баш омиљен у странци. Али, како доноси резултат, преко тога се прелази.
За разлику од Црнатка, Бореновић је прогутао ту кнедлу. То, с друге стране, није могла Јелена Тривић, која је прецијенила свој политички успон грађен прије свега на митинзима, када је стајала раме уз раме са Станивуковићем. Сујета је чудо. И то није једино.
Прелази се и преко тога да је Бореновић, носилац листе, који је требало да повуче највише гласова, на крају освоји дупло мање него Небојша Дринић, један од активиста из личног штаба који је направио и осмислио Станивуковић. Од укупног броја Дринић је освојио чак 38 одсто гласова. Умјесто озбиљне анализе услиједило је славодобитничко сликање, иако ПДП није остварио никакав значајнији напредак као партија.
А откуд Драшку уопште оволики број гласова? Као прво, он и његова екипа циљано су ишли на млађу популацију, али и ону старију, пензионерску, омогућавајући им одређене повластице.
Да ли је то јефтини предизборни трик? Јесте, али је у политици условно речено дозвољен и нашироко коришћен. Шминкање града, а о укусима се не расправља, јер је љепота у оку посматрача - такође је дало резултат, јер је све више људи Бањалучана почело говорити да град на Врбасу никада љепше није изгледао.
Поново је искористио и моћ друштвених мрежа, али је очигледно имао и велику подршку значајног броја људи који припадају другим политичким опцијама. Иако су Јелена Тривић и Небојша Вукановић истицали да неће гласати за њега, математика то демантује, јер на списку људи који гласају нема марсоваца.
Али опет недостаје значај број гласова до броја од 50.000. Ту разлику нису могли попунити ни симпатизери СДС-а, који је у Бањалуци постао статистичка грешка, али ни гласови такозване дијаспоре. Недовољно је. Одговор вјероватно лежи у дијелу гласачког тијела које долази из владајућих партија са републичког нивоа. Зашто је то тако - чуће се!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
