Драга Вјоса...
Жељко Комшић честитао је драгој и поштованој Вјоси Османи “Дан независности Републике Косово”, надмашивши тако Жељка Комшића који је прије 15 година Војиславу Коштуници поручио да држи прсте даље од БиХ, јер би у противном могао добити “и по прстима и по носу”.
Ако је порука Коштуници коју је изрекао у првом мандату и могла да буде подведена под категорију изјава којима се додворава онима који су га изабрали на функцију (а бројке из општина широм ФБиХ довољно говоре ко га је изабрао), што није само његова, него и одлика већине функционера на овдашњој политичкој сцени, на свим странама, честитка Приштини не може да буде сврстана ни у једну другу рубрику, осим међу класичне дипломатске скандале.
Никаква друга позадина, осим намјерног подје**вања Београда, и то баш на Дан државности Србије, у овом тренутку не постоји. У маниру класичних сарајевских јалијаша Комшић је честитао Османијевој, иако БиХ са самопроглашеном државом на подручју јужне српске покрајине нема дипломатске, нити било које друге односе, нити је уопште признала независност КиМ. Знајући да БиХ тамо нема амбасаду ни амбасадора који ће Османијевој пренијети изразе љубави и чежње, честитку је срочио на властитом “Фејсбук” профилу рачунајући, ваљда, да ће му Османијева дати лајк, срцић или коментар захвалности за указану пажњу.
Постало је исувише дегутантно набрајати примјере дјеловања сарајевских политичара којима су уста пуна независности и суверености БиХ, а који су у тоталној супротности са оним за шта се наводно залажу. У конкретном случају, честитање дана независности нечему што БиХ не признаје као државу, говори да Комшић, у ствари, негира и ниподаштава БиХ, много више него они који се отворено залажу на њен нестанак. Прецизније, ваља у мочвару институцију у којој броји посљедњу годину трећег мандата и која, иако једина на то има право, никада није донијела одлуку о признању независности лажне државе на југу Србије.
Док се наводно бори за територијални интегритет хиљадугодишње Босне и Херцеговине, шибицарским методама оспорава исти тај интегритет најближег сусједа, земље у којој је, уосталом, некада био и амбасадор.
Принципијелно дозлабога.
Корист од честитке имаће отприлике само Комшић којем ће на Скендерији моћи да кажу “е нек си им га шукно, јаране”. Никакве бенефите, а ни штету, неће имати ни Србија, а ни иста та Вјоса Османи којој се обратио.
БиХ ће признати Косово само ако то уради Србија, а питање да ли би и тада, па честитка неће покренути никакве процесе у том правцу на локалном нивоу.
Од Комшићеве честитке нити ће бити мање Србије, нити више Косова. Али извјесно је да ће бити мање БиХ. И тако у недоглед. Све док му од државе у коју се заклиње не остане тек – “Фејсбук” профил.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
