Доживотна робија

Данијела Бајић

По узору на Србију, у којој је то урађено на приједлог Фондације “Тијана Јурић”, назване по 15-годишњој дјевојчици коју је 2014. године отео, злостављао и убио месар из београдског насеља Сурчин Драган Ђурић (34), који је за то осуђен на 40 година затвора, и Република Српска би ускоро могло да уведе доживотну робију.

Најбоља рјешења у наредном периоду требало би да понуде правници, судије, тужиоци и други стручњаци, који заједно са ресорним министарством учествују у измјенама и допунама Кривичног законика.

У законодавству РС је постојала смртна казна, али с обзиром на то да никада није примјењивана у пракси, она је недавно и званично укинута и избрисана из законских рјешења, те се сад ради на новим прописима. Уколико дође до увођења доживотне робије, то ће замијенити, кажу надлежни, досадашњу казну дуготрајног затвора која се креће од 25 до 45 година.

Савремена друштва бјеже од драконских казни, пружајући кривцима за најтежа дјела могућност да се поправе и постану бољи чланови друштва. Борци за људска права сматрају да је смртна казна често осветничка и не оставља могућност људима да се покају за своја недјела и покажу бољу страну. А да ли заиста убица дјетета заслужује да добије другу шансу?

Иако многи у Српској поздрављају корак за увођење најстроже казне, посебно кад је је у питању убиство дјетета или труднице, мишљења су да увођењем казне доживотног затвора треба предвидјети и могућност условног отпуста. Доживотна робија, без условног отпуста, значи “смртна казна на рате”, суровија је од смртне казне. Због тога би надлежни више пажње требало да посвете и превенцији, којој се не придаје ни пет пара.

Чињеница је да ни високе казне, као што је била раније смртна или доживотни затвор, не утичу на починиоце. Кад би друштво било сигурно да ће те казне створити такав страх да се кривична дјела никад неће поновити ниједном дјетету, то би било у реду, али јасно је да се то неће догодити. Нико не може да гарантује да ће увођење доживотног затвора у Српској спријечити тешке злочине, као што ни смртна казна у свијету никада није спријечила убиства. Међутим, живот иза решетака до смрти може спријечи осуђеника да убије поново. 

Могућност доживотне казне нарочито би добро дошла судијама код осуђивања повратника у злочине. Осуђеник који одузме два живота и у међувремену одлежи казну, а по изласку на слободу поново почини убиство, јасан је знак да је непоправљиви убица и да је за цјелокупно друштво сигурније да буде иза решетака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана