Достојан

Избор патријараха одувијек је привлачио пажњу јавности, за сваку помјесну цркву, не само за српску, светосавску. Скоро да нема патријарха који није оспораван, линчован и пљуван од стране “пучине”. И ту лежи њихова величина. Треба се сјетити да је маса, руља разапела и оспорила Христа, а да неће довести у питање кредибилитет једног његовог сљедбеника. Не треба бити у заблуди и мислити да је сваки патријарх светац и да је без гријеха, али о његовим гријесима не треба да суде они који “виде трун у оку брата свога, али брвно у оку своме не осјећају”.

Кроз историју човјечанства падала су царства и владари, а слична судбина задесила је и српски народ и државе. Једино што је трајно, што опстаје је црква, а Српска црква је проживјела турски зулум, покушаје унијаћења, у 20. вијеку покушај потпуног уништења од усташке и нацистичке руке, а најтежа искушења доживјела је у комунистичко вријеме. И преживјела је, опстала је, снажна и јединствена. И даље најомиљенија институција свих Срба. И зар неко може да помисли да би то било могуће да такву институцију не воде најмудрији и најученији људи?

У питању је личност чија ријеч је водиља у свим крајевима гдје има макар једна српска душа. Личност која у себи сабира, обједињава и штити од невоља. Зато је личност патријарха, али и цјелокупна црква, одувијек била главна мета свих они који су покушали да сломе дух и од Срба направе оно што никада нису били, робове. Тако је било са сваким патријархом, а поједини дежурни критичари и медији ни ових дана нису пропустили прилику да патријарху налијепе понеки политички, идеолошки или страначки епитет. На том трагу ускоро се може очекивати и понеки памфлет или проглас, како их мој колега Момић назива, дежурних скрибомана који ће занемарити сваку ријеч и поступак који су водили помирењу па ће се накачити на снимак на којем патријарх Порфирије пјева четничке пјесме. Тако у наредним данима моћи ћемо да прочитамо о “четничком оргијању” новог патријарха, “наставку четничке, исламофобне или антихрватске политике СПЦ-а”. Али, по оној јеванђељској, треба окренути и други образ и игнорисати такве покушаје дискредитације. Српски патријарси су преживјели усташе и нацисте, а да не преживе неколико исфрустрираних појединаца.

Оно што Срби треба да знају је да је патријарх заиста достојан. Јер бирали су га они који су својом мудрошћу СПЦ сачували од највећих искушења, а изабрао га је сам Господ. И ако су га они удостојили, ко смо ми да оспоравамо то достојанство?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.