Досипање соли на ране

Тог кобног 20. маја 2012. године страдали су Срђан Косић, Никола Стевић, Ален Црналић, Немања Гороња и Стефан Карановић. Мали спортски авион запалио се и пао недуго након полијетања.

Несрећа је потресла цијелу Бањалуку, Републику Српску и регион. Најтеже је, наравно, било породицама, пријатељима и родбини страдалих младића. Недовољно суза и ријечи да опишу сав бол. Ипак, оно што их сада додатно боли јесте чињеница да су њихови дјечаци заборављени од стране оних који никако не би смјели заборавити их. Надлежних!

Надлежних у чијим је рукама истрага о узроцима пада авиона и испитивања ко је одговоран за то.

Четири године истрага буквално тапка у мјесту. У октобру 2013. бањалучко Окружно тужилаштво утврдило је да постоји кривична одговорност за погибију петорице младића. По прикупљању великог броја материјалних доказа и вјештачења, утврђено је да није несрећан случај, нити кривица пилота. Међутим, одлучили су да цијели случај прослиједе на вишу инстанцу. "Постоји нечија кривична одговорност, али предмет уступамо Тужилаштву БиХ, које по закону и има надлежност над авионским несрећама", казали су тада из Окружног тужилаштва Бањалука.

Након тога у жижу јавности стигао је Факултет за саобраћај и комуникације из Сарајева и плаћање аванса за вјештачење. А када се затворило и поглавље о томе ко ће платити аванс, услиједила су штура саопштења из Тужилаштва БиХ.

Прошлог маја поручили су да улажу интензивне напоре на расвјетљавању свих околности несреће и да је истрага у завршној фази.

Овог маја порука је краћа - предмет је у раду и Тужилаштво БиХ не може давати додатне информације нити коментаре.

Питање је какав одговор можемо очекивати идућег маја. Неки попут - без коментара смо, или можда пријетња тужбом што им уопште досађујемо са предметом старим пет година. Све је могуће у немогућој земљи. Земљи у којој је, изгледа, потребна истрага о истрази уколико желимо њен епилог.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.