Доливање уља на ватру
Управни одбор Савјета за примјену мира (изузетак је представник Русије) поново је узео на зуб РС и њене представнике због њиховог става да ће народ у том дијелу БиХ на референдуму рећи шта мисли о досадашњем раду Суда и Тужилаштва БиХ и о одлукама које су наметнули високи представници.
БиХ дуго преживљава под патронатом међународне заједнице и како дани пролазе, њихово уплитање у унутрашње ствари у овој земљи, умјесто да буде све слабије, поприма опис додатног доливања уља на ватру, а то никоме не треба. Толико су барем, за свог мандата у БиХ, требали да науче.
Посљедња сједница PIC-а оживјела је на сцени исте потезе и сценарије у којим је улога негативца поново дата Српској, а најава референдума оцијењена је као кршење Дејтона. Није им пала на памет чињеница да право на референдум имају сви народи на овој планети. Или ни то, за разлику од остатка свијета, не вриједи за грађане под овим дијелом неба?
Незаобилазна тачка дневног реда дводневне сједнице био је и Уставни суд БиХ. Иако је након сједнице Управног одбора PIC-а речено да одлука Уставног суда БиХ да је 9. јануар као Дан Републике неуставан није разматрана, нису одољели а да не истакну да је поштивање одлука Уставног суда обавеза, па нема везе какве су.
Ипак, без обзира на утицај странаца и вољу Бошњака, све је јачи глас друга два конститутивна народа у БиХ на очигледно кршење њихових права. Јединствени став Српске да је потребно ријешити проблеме у Уставном суду добио је и јаку подршку хрватског корпуса, чиме је њен став да тај суд не ради у складу са Уставом и законима додатно ојачан и на то нико не смије да остане имун, слијеп и глув.
Случајно или не, истовремено су и из суда почеле да стижу контрадикторне изјаве судија које су "пресудиле" Дану РС па се стиче утисак да ни они не знају за шта су гласали и на шта су мислили када су донијели закључке.
Апсурд је и у томе што PIC није засједао о питању многих неизвршених одлука Уставног суда одраније, а стално указује на то да су судске одлуке коначне и обавезујуће.
Многе ствари у овој земљи нису јасне, а неке тешко да ће икада и бити. Једно је сигурно - БиХ мора да што прије крене самостално ка будућности.
У том возу нема мјеста за стране судије и високог представника који су у неким, а посебно овако осјетљивим стварима, морали да дјелују другачије ако уопште и желе да сви народи повјерују да су ту из добре намјере и да само желе да помогну. Али свима, без разлике на вјеру и националност, а то за сада није ни на видику, а толико је година прошло.*
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
