Доле капа, Леди!

Тачно је, несреће повезују људе нераскидивим нитима. Али несреће рађају и хероје. Тако је било и онда, и прије тога, а тако је и данас.

Пилоти, рониоци, полицајци, ватрогасци, медицинари... безброј је великих безимених хероја рођено ових дана, у катастрофалном "поводњу" који је погодио стотине хиљада људи.

Али ово неће бити прича о њима, иако сви они заслужују и највећу и најљепшу причу. Ово неће бити ни прича о нашим дивним клинцима који су показали најљепше лице хуманости и солидарности даноноћно носећи и пакујући пакете помоћи угроженима, пријављујући се у радне водове за чишћење градова страдалих у поплавама....

Пред таквом природном катастрофом сваки човјек се осјети мали и немоћан и тешко је почети борбу против природе или Бога, како год да се то зове.

На том великом испиту, власти БиХ су пропале у амбис. Пет дана никога од њих није било ни на терену, ни у етеру. Пет дана катастрофе требало је да прође да се огласе први пут, и то само неки од њих. Златка Лагумџије, редовног твитераша, пет дана није био ни на "Твитеру". Нестао је са лица земље и Валентин Инцко. Нестали су и посланици, посебно они из бх. парламента. И главне букаџије из опозиције као да је однијела водена бујица.

Несрећа је као сито. Она брзо просије кукољ и раздвоји га од жита. Али и та прича нека остане за друга времена. Када све прође и када се спаси што се спасити може.

Ово је мала прича о једној жени, премијерки РС Жељки Цвијановић. Премијерки која је у најтежим тренуцима, можда и од рата тежим, показала како се води народ и како се о њему брине.

Од првог тренутка, од четвртка када је још све било хаотично и несхватљиво, она је чврсто преузела кормило у своје руке. Министри Богданић, Јовичић, Мутабџија заноћили су ту страшну, тешку ноћ у Добоју, тамо гдје је сваком одговорном човјеку и било мјесто. У таквим тренуцима страдања, присуство људи који врше одговорне функције даје људима снагу да преживе, јер шаље јасну поруку да нису сами и да се друштво брине за њих. Да ће их неко спасити.

Од тог дана до данас сви потези које је Жељка Цвијановић повукла, сви ресурси на чије чело је стала, сва емоција коју је као човјек показала, сва чврстина става и исказа са којом је наступала дали су наду људима да има ко да их води и у тренуцима када све изгледа бесмислено и изгубљено.

- Ово и јесте највећа катастрофа која нас је задесила после рата. Били смо суочени с многим изазовима, пратиле су нас разне недаће, али остали смо на ногама. Преживјели смо и горе ствари, преживјећемо и ове катастрофалне поплаве, једна је од порука коју је као апаурин слала обилазећи најугроженије крајеве РС.

Чврстина да, у интересу страдалог народа, пресијече хаос у Добоју, хитно формирање Штаба за ванредне ситуације, координиран рад на терену, стално присуство на угроженим подручјима, брзе инструкције људима како да се понашају, све, баш све, било је на висини задатка.

Ове поплаве однијеле су са собом многе мушкарчине. Политичаре од формата. Ове поплаве однијеле су са собом и све нељуде. Али и показале коме је до гласова, а коме до народа. Премијерка РС показала је на дјелу да власт није само привилегија и недодирљивост, већ и велика и тешка обавеза којој само моралан и радан човјек може да одговори на прави начин.

Доле капа, Леди!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.