Докле више?!
Процјене од прије неколико мјесеци да ће и кифла у пекари постати луксуз обистиниле су се и прије него што смо мислили. У ко зна којем по реду таласу поскупљења кифла је у појединим маркетима у Републици Српској достигла цијену од чак 82 фенинга, док за ону са еврокремом грађани издвајају 1,30 КМ, а до јуче је хљеб коштао толико.
Пекари високе цијене својих производа правдају поскупљењем пшенице, а да је цијена хљебног жита отишла у небо уочи жетве потврђују и млинари.
И ту, нажалост, није крај. Цијене свих производа из дана у дан расту. Свакога јутра осване нова цијена на полици у маркету, за фенинг, два, тихо, непримјетно, све док се фенинг по фенинг не накупи па онда схватимо да смо прије мјесец дана производ плаћали марку или двије јефтиније.
Трговци, али и произвођачи, настављају да дижу цијене својих производа и најављују нова поскупљења, јер, како кажу, само тако могу да сачувају бизнис.
Али докле више? Јасно је свима да се цијене берзанске робе кроје тамо негдје далеко од наше границе и да велики играчи, као и небројено пута до сада, одлучују и о нашој судбини, али нема баш смисла да цијене расту унедоглед.
Нема тог новчаника у Републици Српској који може да издржи тренутне цијене, а камоли сва најављена поскупљења.
Очигледно је да храна постаје најјаче оружје у свијету и да ће опстати само они који буду имали пуне силосе, хладњаче и складишта.
И није поскупјела само храна. Иако жива у термометру већ достиже 30. подјељак и љето увелико куца на врата, и цијене огрева су дупло више него лани. Шта ли нас очекује до краја љета не можемо ни да наслутимо.
То је само још један у низу примјера који потврђује да су удари на џепове грађана постали свакодневица.
Да ли су оправдани, то је већ друга страна медаље. Јесте све у свијету поскупјело и још траје сукоб у Украјини, али то не значи да морају преко ноћи да скоче цијене све и једног производа у маркету, пекари или горива на бензинским пумпама.
Тешко се отети утиску да произвођачи, трговци и нафташи никада нису били тако ажурни да појефтине своје производе када су цијене падале на свјетским берзама.
У том случају увијек су се правдали залихама набављеним по скупљој цијени. Сада када треба дизати цијене, не оклијевају ни секунде, иако оно што продају данас за дупло већи износ није набављено јуче, већ дуже вријеме скупља прашину у неком складишту. Ко преживи причаће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
