Докле ћемо се лагати?
Ниже цијене прехрамбених производа у Републици Српској за сада су само мисаона именица.
Цијене свих производа у пекарама и на полицама маркета су превисоке и вјероватно ће такве и остати.
А цијена нафте од априла до данас пала је за 15 процената. Тачка. Нема даље. Нема ланчане реакције, нема пада цијена осталих производа. Ништа се апсолутно не дешава. Као да гориво никакве везе нема са било којом другом дјелатношћу. Нема ли?!
Свједоци смо да у обрнутој ситуацији муњевитом брзином слиједе промјене на рафовима. Када барел сирове нафте поскупи макар и за најмањи проценат, домаћи пумпаши дижу цијене јер, забога, преко ноћи су набавили гориво по далеко вишим цијенама.
Не часећи ни часа пумпаше прате пекари, јер гориво је изузетно важна ставка у производњи хљеба и пекарских производа. Њих у стопу прате власници трговачких ланаца па артикли на полицама поскупљују на дневном нивоу. Сјетимо се приче у вези са млијеком, па уљем чија је цијена својевремено прелазила пет марака по литру и свега осталог.
Одједном нико нема залихе које су набављене раније, прије поскупљења горива. Одједном су сви они у кризи и само дижу цијене да би заштитили производњу, нема ту екстрапрофита.
А нема ли заиста?! Докле ћемо се лагати, господо?!
И птицама на грани одавно је све већ јасно. На дјелу је класично пљачкање на које је народ, нажалост, огуглао. Јер шта уопште може народ ако надлежни не предузимају ништа.
Тачно је да су плате у протеклом периоду донекле расле, није да нису. Али то је и даље несразмјеран раст у односу на повећање цијена.
Да ли просјечна плата или пензија могу покрити потрошачку корпу? Свима је јасно да не могу.
Неопходно је да се надлежне институције озбиљније ухвате у коштац са овим проблемима и негативном праксом која се понавља из дана у дан. Раст плата не може бити изговор за повећање цијена свих врста робе и услуга.
Ако је гориво заиста важна ставка у свакој производњи, а знамо да јесте, сулудо је да његово појефтињење не вуче за собом и појефтињење остале робе и услуга. Томе се једном мора стати у крај. Треба да се пробуде сви, од потрошача, заштитника њихових права, до инспектора на локалном и републичком нивоу. Самовоља појединаца не може бити модел по коме све функционише. Не може и не смије.
Није тајна да онај који продаје нешто увијек жели да заради више, а онај што купује да прође што јефтиније, међутим, ако надлежни не предузму нешто и не стане се у крај муњевитом расту цијена, најнеопходније ће бити јавне кухиње јер ће гладних из дана у дан бити више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
