Док једном не смркне...
Одлазак домаћег становништва у иностранство нису зауставиле пандемије и ратови, а неће ни обећања политичара. Кривци за напуштање вјековних огњишта и родне груде јесу политичари који се не баве стварним проблемима становништва, већ искључиво препуцавањем и својим интересима.
Тако је већ годинама, тако ће бити и даље. Нема воље да се било шта промијени. То бар можемо видјети из свакодневног наступа такозване домаће политичке елите, иако су они далеко од елите.
Ко неће отићи само када види каквим се све говорима служе политичари и које све пројекте блокирају и условљавају?! Коме је то у интересу? Становништву није, само њима. На тај начин једино су доступни у медијима, иако би свако требало да их игнорише. Наравно ту су и на тоне обећања да ће радити боље и у интересу грађана, посебно у овом периоду, када нам је нешто мање од мјесец остало до избора. Тек ћемо се наслушати и нагледати свега. Већ и јесмо првих дана кампање, иако, она никада не престаје, стално траје, а овај мјесец улази само у завршну фазу. Па онда слиједи што би наши грађани рекли: “Ајмо Јово наново”.
И док се они боре да придобију што више гласова, наши грађани у дијаспори воде битку и прерачунавају колико да одвоје од себе и пошаљу кући из које их је “елита” натјерала. Шаљу и ужим и ширим члановима породице. Бројке су немилосрдне и показују да је само за пет година дијаспора послала чак више од 20 милијарди марака новца кроз регуларне банкарске трансакције. Него, то је само оно што је приказано. Далеко је то више. Јер скоро па да нема куће у БиХ из које бар један члан породице није у иностранству и не шаље новац у родну груду преко пријатеља који крене до оних возача који свакодневно возе на релацији БиХ - земље Европе.
Поред њих, имамо и оне који одлазе да раде на три мјесеца колико могу бити у страној држави, па се враћају у ову напаћену земљу да прехране породицу која не може зарадити на домаћем тржишту ни за храну. Такође, не треба заборавити ни гастарбајтере који сваки викенд долазе и остављају својим породицама новац да плате рачуне и купе храну. Тако сваки викенд можемо на улицама видјети аутомобиле са регистрацијама Италије, Њемачке, Словеније и других земаља широм Европе. И не нису то туристи, то су наши људи.
Из свега тога се види од чега живи највећи дио домаћег становништва. Од дијаспоре којој БиХ дође као касица прасица, у коју убацује новац сваки мјесец како би њихове породице преживјеле. Они који воде земљу могу само да обећавају и да се у јавности препуцавају, а да ли се иза затворених врата поздрављају и грле, њима је на част. Али из свега до сада смо могли закључити да је предебео ђон на њиховим образима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
