Добровољачка
Они који су јуче, у оквиру обиљежавања 19 година од страдања припадника ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву, дошли да запале свијеће и положе цвијеће на мјесто страдалим, нису успјели да уђу у Добровољачку.
Догодине, како су најавили оснивачи "Зелених беретки", неће им бити дозвољено да уђу ни у Сарајево.
Осим тога, нико од представника међународне заједнице и OHR-а није дошао да ода почаст недужним жртвама.
A злочин, који су припадници Територијалне одбране, Aрмије РБиХ и муслиманских јединица починили 2. и 3. маја у Добровољачкој над војницима ЈНA, побивши их на превару, Тужилаштво и Суд БиХ још нису процесуирали.
Поред тога што су то све чињенице које говоре о поразу Сарајева у којем, поред радикалних Бошњака и даље учествују и представници међународне заједнице и високи представник у БиХ, очигледно је и то да они још увијек двоструким аршинима мјере жртве рата, што никада не може да доведе до помирења и суживота.
Пензионисани пуковник Славољуб Белошевић, којег су припадници "Зелених беретки" заробили у тој колони и десет дана мучили у Централном затвору, каже да постоји тачан списак побијених и рањених, а 2. и 3. маја било је укупно 42 убијена и 73 рањена. Заробљено је њих 215.
Иако постоје видео и фоно-записи, као и свједоци, да су напад осмислили и њиме командовали Ејуп Ганић и Јован Дивјак, они за злочин над недужним војницима још нису одговарали.
Мада у Тужилаштву БиХ упорно већ годинама тврде да је истрага у току и да ће осумњичени ускоро бити процесуирани, још се не зна ко је обухваћен том истрагом и када ће то ускоро да буде.
Поред Ганића и Дивјака, у истрази коју за тај злочин води Тужилаштво за ратне злочине Србије, помињани су још и Стјепан Кљуић, Хасан Ефендић, Јусуф Пушина, Драган Викић, Фикрет Муслимовић, Емин Швракић, Заим Бацковић, Јусуф Јука Празина, Исмет Бајрамовић Ћело, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Зоран Чегар, Јовица Беровић, Решад Јусуфовић, Јусуф Кецман, Дамир Долан, Ибрахим Хаџић и Џевад Топић Топа.
С обзиром на то да је прошло читавих 19 година, а да нико за масакр у Добровољачкој није процесуиран, те да не знамо ни када ће то бити, мала, али значајна утјеха породицама страдалих младића у Добровољачкој био би споменик на којем би барем могли да запале свијеће својим најмилијима.
Тако би бар исправили једну од 101 грешке они који и дан-данас истим тим мјестом стратишта ходе, бусајући се у прса недјелима за добробит бошњачког народа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
